logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

У Бијелој откривена спомен чесма борцима за ослобођење отаџбине 1912.-1918.

  • четвртак, 13 септембар 2018 11:47

NasSCBije13092018У славу и част прецима, учесницима у ратовима за ослобођење отаџбине 1912 -1918. године, синоћ је у Бијелој уприличено вече сјећања и захвалности у порти храма Полагања ризе Пресевете Богородице.

Одржана је и свечана Академија, након које је откривена спомен чесма у част Бијељана који су учествовали у пробијању Солунског фронта прије 100 година.
Свечаној Академији “Отаџбина им је била у срцу, и вјера и нада” присуствовали су предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић и потпредсједници Милош Коњевић и Данијела Ђуровић, Њ.Е. амбасадор Босне и Херцеговине Винко Радовановић, конзул Србије у Црној Гори Зоран Дојчиновић, као и представници општина Котор и Требиње.
-Велики број ратних добровољаца са ових простора представљају примјер патриотизма и солидарности вриједан дивљења. Ова спомен чесма и вечерашњи програм подсјећају нас да су Бокељи, иако по природи толерантан народ, увијек били међу првима у одбрани свог имена и породице, у борби за слободу и на бранику отаџбине. Наша је дужност да њихова храброст никада не буде заборављена, да се угледамо на патриотска дјела и њима поучени настојимо да у данашњим временима очувамо слободу, част и достојанство, као непроцјењиве вриједности сваког човјека, казао је Катић приликом обраћања присутнима, уз захвалност Мјесној заједници и Црквеној општини Бијела на одлично организованом догађају.
Он је подсјетио да се до сада из истражене архивске грађе и литературе може утврдити да је у периоду од 1912. до 1918. године Бококоторски срез дао 773 добровољца. У том периоду херцегновска општина, која је имала око 9 хиљада становника, дала је 103 добровољца.  О храбрости људи са овог простора говори јачина доборовољачког покрета, као и податак да је Мирко Комненовић једна од личности које су овом покрету дале посебан допринос.

Присутнима се обратио и академик Зоран Лакић, истакавши да се у причама о Солунском фронту неоправдано заборављају бројни Бокељи, којих је било више хиљада. О тим добровољцима се није имало одакле учити, казао је Лакић.

Спомен чесму открио је Илија Водовар, син Васа – мјештанина који је учествовао у пробијању Солунског фронта, а који се из рата вратио рањен.

-Можемо бити поносни на наше очеве и ђедове, што су били тамо гдје је требало бранити своју домовину, вјеру и цркву, своје име и име свог народа. Наши борци који су остали у туђини, на вјечној стражи, нека им је слава и хвала, и лака земља у туђој земљи, казао је Водовар.

Присутнима се обратио и један од аутора пројекта чесме архитекта Слободан Поповић. Он и ћерка Анђела Поповић донирали су пројекат мјештанима Бијеле, због чега су овом приликом одликовани граматом Митрополије црногорско приморске. Икону, која се налази у склопу споменика, донирао је мјештанин Зоран Шабановић.

-Спомен чесма на одређени начин симболизује и животе тих људи, од чесме из које излази вода као симбол живота и рађања, до Богородице са малим Исусом, која на свој начин говори о вјечности тог истог живота. И заиста, ти људи чија су имена уклесана у спомен плочу, добили су право које им припада - право на вјечност, казао је Поповић.

Програм су употпунили трубачи из Гуче, етно појац Даница Црногорчевић и хор “Рождество”, а присутни су могли погледати и и изложбу фотографија “Из Великог рата”, ратног фотографа Риста Шуковића, почившег пароха Бјелских Крушевица.