„Цијели свијет има само једну Даницу, а Херцег Нови читаво сазвијежђе” реченица је којом је синоћ започела академија сјећања на херцегновске Данице, младе хероине, заустављене у својим животним играма ратним вихором, стављајући идеал слободе испред свог живота.

Била је то прилика да публика чује причу о Даницама из сасвим другог угла кроз текст ауторке Витке Вујновић, одличан и емотиван наступ пет дјевојака КСЦ Диано и нарацију Дејана Ђоновића, а у организацији Секретаријата за друштвене дјелатности и међународну сарадњу и продукцији ЈУК Херцег фест.

Најмлађа међу новским Даницама – Томашевић, рођена на Сврчугама, била је делегат вода, дјевојка а пушкомитраљезац, храбра и одважна, носила је рањену другарицу 40 километара. Уз њу Даница Косић, такође родом са Сврчуга, носила је минобацач, њежно његовала рањене, била храбра и разборита, нагло заустављена на фронту, а могла је бити балерина или глумица, јер је силно вољела сцену и на њој наступала са својим оцем у позоришту. Даница Ђуровић, родом са Жлијеба, бомбаш, била је у организацији устанка, курир, тиха, скромна, неустрашива, највјештија у откривању засједа јер је знала сваки дјелић свог краја. Даница Бојанић која није стигла ни да се поздрави са својима када је са 16 година кренула у рат, преносила летке, честита, храбра, дивног гласа, пркосна, она која је у смртној ури успјела да сретне брата на Сутјесци док се од ње опраштао. Даница Попивода из Бијеле, пушкомитраљезац, боркиња од првог дана, водник, позната као јунакиња која не одбија нити један задатак и сваки обавља са истим жаром за слободом.
Прича о пет слободарки рађена је у дивној сарадњи, а уз много емоција са свих страна, истиче ауторка Витка Вујновић.
„Осим података да су биле младе, погинуле за слободу, њихових имена и презимена, мало се шта знало. На примјер, мени је јако дирљив податак био да се од једне Данице на Сутјесци у ратном хаосу опраштао њен рођени брат, да једна није стигла да се поздрави са мајком, изненадио ме је податак да је једна играла на сцени у позоришту у Херцег Новом. Открили смо Данице из неког новог угла и мислим да је лијепо што је публика чула те детаље. Дивна је била сарадња КСЦ Диано, Антонијом Ђуровић Новоселац и њеним дјевојкама које су разумјеле ту причу, са Дејаном Ђоновићем који увијек да пуну пажњу оваквим темама“, казала је Вујновић и истакла да су на академији приказани и записи из архиве РТЦГ настали 80-тих година у којима наши суграђани свједоче о животима младих слободарки.
Додаје да је ово прича коју треба причати стално изнова јер све генерације треба да знају ко су биле пет Даница.
„Оне заиста јесу чудесно херцегновско сазвијежђе које мени личи на дјевојачко коло. Чини ми се да се негдје на том простору гдје се пред Новим грле море и небо појаве се оне и погледају своје дуго шеталиште и нас“, казала је Вујновић.
Академија „Сјећање на пет Даница“ организована је у циљу промоције женских људских права, историје женског покрета и знаменитих жена из историје Херцег Новог, казала је савјетница за родну равноправност у Секретаријату за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, Бранка Грубор Божовић.
„Желимо да укажемо и још једном се подсјетимо на величину жртве младих жена из нашег града које су и постале наше звијезде Данице. Оне новим нараштајима непрестано причају причу о важности људских права, равноправности и јачини оних који се боре за слободу, правду и једнакост, промовишући при томе све основне људске вриједности, не заборављајући љубав, другарство, пожртвовање и храброст, бригу о другима и будућности“, казала је Грубор Божовић.
Ријеч је о пет дјевојака, пролетерки, али то није само прича о рату, херојству и храбрости, нити само прича о слободи, за коју су се бориле и живот дале, а нису је дочекале, већ и прича о једнакости, казала је Грубор Божовић.
„Оне су, на најтежи начин, доказале да жене могу бити равноправне са мушкарцима. То су потврдиле током рата, мада је он, и тада и данас, вријеме у којем мушкарци посежу за оружјем и постају господари живота и смрти. Својом храброшћу и способношћу потврдиле су да жене нису инфериорне ни као војници/војникиње. Схватиле су да постоје идеали за које се треба жртвовати, нешто вриједније и од живота, нешто што треба оставити за будуће нараштаје. Жене партизанке су раме уз раме, са својим друговима јуришале у првим редовима, борећи се против окупатора, за слободу и боље сутра, за неке нове генерације које ће живјети у бољем свијету, свијету знања, напретка, науке и социјално праведнијег друштва“, закључила је Грубор Божовић.
Академији је присуствовао и потпредсједник Општине Херцег Нови, Мирко Мустур као и представници Секретаријата за друштвене дјелатности и међународну сарадњу.
Програм „Сјећање на пет Даница“ дио је активности у оквиру Локалног акционог плана за постизање родне равноправности у општини Херцег Нови.