„Љетња психолошка академија” окупила је јуче и данас у Херцег-Новом стручњаке из различитих области, са циљем да у три сесије отворе кључна питања и покушају да дају одговоре на три значајне теме: пријатељство у савременом свијету, психолошки аспекати климатских промјена и стварни домети лидерства данас.
Конференција је одржана у хотелу „Талија“, у организацији ЈУ „Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови“ и ИК „Цлио” из Београда, а уз подршку Општине Херцег Нови, односно општинског Секретаријата за културу и образовање.
Идеја организатора била је да се кроз отвори простор за размјену мишљења, искустава и идеја, са циљем да тај дијалог допринесе стварању здравијег друштва и посљедично сваког појединца у њему. Из тог разлога, формулисане су теме које представљају одраз онога што савремено друштво у начелу препознаје као проблеме са којима се сусреће готово сваки појединац, а са којима су у непосредној вези најновија издања ИК „Цлио”.
У уводном дијелу учеснике су поздравили домаћини: секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало, директорица херцегновске библиотеке Јасна Маслан и директор ИК „Цлио“ Зоран Хамовић.
„Култура није само умјетност, већ и начин на који мислимо, осјећамо и комуницирамо. Култура је разговор, суочавање са питањима и грађење мостова између знања и свакодневице. Управо из тог разлога, Херцег Нови је са задовољством прихватио прилику да буде домаћин и подршка конференцији која наш град профилише као простор промишљања савремених друштвених токова“, поручила је секретарка Замбелић Пиштало, те похвалила намјеру организатора да се психолошка знања изнесу изван учионица и савјетовалишта, у јавни простор, у дијалог са заједницом.
На јуче одржаној, првој сесији, о пријатељству су говорили проф. др Владимир Димитријевић, проф. др Соња Томовић Шундић и проф. др Вук Вуковић.
Разговор је модерирала проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду и уредница едиције „Имаго” ИК „Цлио”. Она је у уводној ријечи нагласила да све три теме „Љетње психолошке академије” у суштини, мада из потпуно различитих углова, говоре о човјековом окружењу, о утицају сваког од тих окружења на појединачне личности, као о њиховом значају за квалитет људског живота.
Када је ријеч о пријатељству, мора се имати у виду да је оно једна од фундаменталних потреба човјекових, да је важност пријатељства препознавана и наглашавана у свим временима и свим цивилизацијама, али и да су се форме, изрази и разумијавање истог мијењали током људске историје, казала је др Џамоња, истакнувши важност препознавања мјеста које пријатељство има у савременом свијету, односно свијету дигиталних технологија и живота дефинисаног њиховом широком заступљеношћу.
О пријатељству је из угла психологије говорио проф. др Владимир Димитријевић, клинички психолог и психоаналитичар, некадашњи професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, који се окупљенима обратио путем видео снимка. Он је на почетку констатовао да је психологија традиционално много више проучавала друге људске односе (однос родитељи–дјеца, романтичне односе, сексуалност…) и да нема пуно психолошких истраживања на тему пријатељства, осим у домену развојне психологије, а да су се феноменом пријатељства много више бавили философи. Међутим, подвукао је он, оно због чега су философи пријатељство препознали као кључан однос, јесте управо оно због чега и психолози треба да га у свом домену озбиљније истражују – оно што пријатељство разликује од свих других људских односа јесте то што је оно више-мање једини добровољни људски однос, један од ријетких које бирамо, а нису нам дати, и стога је пријатељ од изузетног значаја за самосагледавање. Отуда је једно од најважнијих својстава правог пријатељства, сматра проф. Димитријевић, обострана бескомпромисна искреност, јер једино кроз њу добијамо могућност истинског самосагледавања… У томе лежи условна веза пријатељства са психотерапијом, као и базични значај тог исконског односа са душевним здрављем човјека.
Проф. др Соња Томовић Шундић је о пријатељству говорила из угла антропологије и философије, нарочито етике. Она је нагласила да је у данашњој, постхуманистичкој епохи, епохи која је начелно површна, у којој су и односи површни, ова тема значајнија него икад, јер човјек без суштинске, дубоке релације са другим не може себе остварити као личност, и не може никако бити нити здрав нити срећан. Надовезавши се на констатацију проф. Џамоње, да различита пријатељства откривају различите аспекте наших личности, она је своју пажњу посебно усмјерила на феномен и значај духовног, умног пријатељства, оног о којем су у суперлативу говорили антички философи и које је израз највиших људских етичких и умних напора и врлина – само човјек врлине и карактера може бити пријатељ. Будући да право, дубинско пријатељство, сматра проф. Томовић Шундић, може да оствари само високо морална особа, она која је у стању да брине о другоме, инсистирање на важности чувања и његовања правог пријатељства доприноси развоју човјека и остваривању сваког појединца као цјеловите и здраве личности. Проф. Томовић Шундић је своје излагање закључила сопственом дефиницијом: Пријатељство – иначе врло сложен процес – један је од најбољих облика динамичке размјене наших садржаја са оним људима које смо сами одабрали.
Проф. др Вук Вуковић, продуцент и теоретичар медија, предавач и сарадник на више катедри, о пријатељству је говорио из угла комуникологије, односно употребе савремених средстава комуникације. Он је констатовао да се пријатељство данас мијења, и да је због те цивилизацијске новине – „медијски посредованог пријатељства”, дошло и до промене садржаја и значења традиционалних термина који га описују. Говорио је и о дигиталном пријатељству, илуструјући његову заступљеност и значај резултатима различитих истраживања спроведених у задњој деценији, и поставивши кључно питање: Да ли дигитално пријатељство испуњава кључне критеријуме слободе, једнакости, равноправности, емоционалне везе, па чак и личног познавања, и да ли се стога уопште о њему може говорити као о пријатељству у традиционалном смислу те ријечи?
„Љетња психолошка академија” настављена је данас, панел дискусијама на тему „Наше окружење и климатска психологија“ и „Шта (не) може психологија лидерства“, након чега је уприличена завршна ријеч и затварање конференције.
Извор: ЈУ „Градска библиотека и читаоница“ / Општина Херцег-Нови
