Црногорском премијером филма „Видра“ (Otter) Срђана Вулетића и додјелом награде „Милан Жмукић“ легендарном писцу, сценаристи и редитељу, Душану Ковачевићу, отворен је 38. Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивал.

Фестивал је прогласио отвореним један од најзначајнијих аутора југословенске и регионалне кинематографије, Душан Ковачевић, а потом се пуном гледалишту на Канли Кули поклонила бројна екипа филма „Видра“, на челу са редитељем Срђаном Вулетићем, који је изразио задовољство што филм црногорску премијеру има у Херцег Новом.
Овогодишња тема свечаног отварања, насловљена „Било једном у Херцег Новом“, била је посвећена граду који има прегршт неиспричаних прича, од којих би свака могла бити филм. Програм је водио глумачки пар Милош Пејовић и Марија Бергам, а химну Црне Горе и „Оду радости“ извео је хор Вокалисти, под диригентском палицом Саше Барјактаревића.
Свечаности су присуствовале бројне званице из свијета филма и јавног живота, које су претходно прошетале црвеним тепихом на главном градском тргу, подно Торе.
Отварајући фестивал, Душан Ковачевић је евоцирао успомене на своје стваралачке почетке и људе са којима је градио богату каријеру у позоришту и филму дугу 50 година.
„Радио сам са свим великим глумцима и редитељима бивше Југославије. Данас се и даље дружим са људима из тог свијета: из филма, књижевности, позоришта, и имао сам срећу да кроз живот стекнем много пријатеља. У позоришта сам ушао као студент треће године академије и затекао сам их у њиховим најбољим годинама. А како је вријеме пролазило, већина њих је отишла. Данас, када гледам своје филмове, у њима препознајем људе са којима сам некада сједио и радио. Ти моји пријатељи претворили су се у имена улица, тргова и споменике“, рекао је Ковачевић.
Присјетио се сарадње са Миланом Жмукићем, чувеним филмским продуцентом, оснивачем херцегновског фестивала, чије име носи награда која је Ковачевићу уручена у знак признања за изузетан допринос филмској умјетности, регионалној и европској кинематографији.
„Са Миланом сам радио и он је био у правом смислу господин, човјек од знања и од ријечи. После „Бештија“ наставили смо са радом, од „Ко то тамо пева“ преко Маратонаца и „Сабирног центра“ до бројних других филмова све до његовог одласка“, навео је Ковачевић.
Министарка културе и медија др Тамара Вујовић, истакла да је за 38 година Филмски фестивал у Херцег Новом израстао у једну од најважнијих културних адреса Црне Горе.
„Приказати филм на пјацети старог града , или документарни филм у башти куће Ива Андрића, а да не говоримо о почасти да ти се играни филм прикаже на Канли Кули, вјерујем да и већ само за себе представља доживљај. А још када филм буде један од оних, због којих волимо филм, који додирне душу и некако је измијени. Од оних, не нужно побједничких, него оних што се памте“, навела је Вујовић.
Говорећи о јачању домаће кинематографије министарка је истакла: „Само између 2021. и 2024. године подржано је више од 120 филмских пројеката, у износу већем од четири милиона еура, док је у овој години, подржано 39 пројеката са 1,36 милиона еура. Тај континуитет улагања створио је плодно тло за развој црногорског филма и јасно је видљив у програму нашег фестивала“.
Навела је да је црногорска кинематографија ојачала и на међународној сцени – „од Берлиналеа до Ротердама, Солуна и Талина, сви знају за Филмски центар Црне Горе и наше синеасте, а то је показатељ преданог досадашњег рада и залог за будућност.
Министарка је истакла да се поносе чињеницом да је у овогодишњој селекцији играног филма осам црногорских остварења, од чега пет већинских копродукција.
„Такође, примјећујемо да су већина филмова копродукције из региона. Тиме филм потврђује да смо дио једног простора, и да заједничким знањима стварамо раскошне приче, да ширењем знања и повезивањем можемо креирати филмове вриједне свјетске пажње. У таквој атмосфери сарадње, привлачимо и пажњу европских и свјетских продуцената и они се одлучују да подрже наше филмско стваралаштво“, рекла је Вујовић.

Предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић истакао је да га радује што новске тврђаве, тргови и улице и овог августа постају мјесто повезивања филмских стваралаца из наше државе, региона и Европе, простор за професионално умрежавање и сарадњу између аутора, продуцената и дистрибутера.
„Нарочито је важно да истакнем значај који овај фестивал има за развој публике – он нуди прилику да посјетиоци, посебно млађе генерације, упознају различите филмске естетике и развију осјећај припадности заједници која цијени умјетност, што је од суштинског значаја за одрживост културног живота града“, казао је Катић.
Према његовим ријечима, потврђује се то и ове године да је међу гостима, ауторима и у организационом тиму велики број оних који су филм завољели управо на херцегновском фестивалу. Међу њима су аутори и Новљани – Иван Салатић, Маја Тодоровић, Иван Мариновић.
Истакао је да за Општину Херцег Нови значај овог фестивала превазилази оно што нам доноси седам дана програма - „он је најјачи аргумент да Херцег Нови зовемо градом филма“.
„Стратешко усмјерење локалне управе је да Херцег Нови позиционира као атрактивну дестинацију за снимања. Током посљедњих неколико година у нашем граду је снимано неколико филмова и серија, ускоро почиње снимање још једне регионалне серије, а интересовање да своје пројекте реализују у Херцег Новом исказало је више продукција из окружења, Европе и свијета. Уз најзначајнију црногорску смотру филма и препознатљивост локација, важно је да ауторима и продуцентима поручимо – овај град је отворен за сарадњу и спреман да унаприједи услове за филмску продукцију, коју видимо као важан сегмент даљег културног и економског развоја“, поручио је Катић.
Покровитељи 38. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала су Министарство културе и медија Црне Горе и Општина Херцег Нови, извршни продуцент Јавна установа културе „Херцег-фест“, спонзор компанија "М-тел", уз бројне пријатеље и партнере фестивала.
Комплетан програм наћи ћете на друштвеним мрежама фестивала и сајту filmfestival.me

Фото: Звездана Кујовић, Вања Берберовић, Вук Илић