Готово двије трећине, односно 59.1 одсто грађана Херцег Новог је у потпуности или донекле задовољно културном понудом града, показало је истраживање културних потреба и пракси које је спровела агенција ″DeFacto″ у сарадњи са општинским Секретаријатом за културу и образовање.

Квантитативно истраживање спроведено је током септембра и октобра ове године на узорку од 809 испитаника са пребивалиштем у општини Херцег Нови, техником интервјуисања путем телефона.

Истраживање је урађено са циљем да прикаже слику културних пракси и потреба грађанки и грађана Херцег Новог. Ови подаци ће бити основ за израду Стратегије развоја културе града, покретање нових програма и доношење одлуке о томе које и какве програме локална управа треба финансијски и организационо да подржи, истакла је секретарка за културу и образовање, Ана Замбелић Пиштало. Она је напоменула да је ово први пут да се на овакав начин обрађују подаци од интереса за управљање у области културе.

″Резултати ће бити накнадно стручно обрађени како бисмо добили јасну слику у ком смјеру Општина Херцег Нови треба да води културну политику. Истраживање је имало циљ да добијемо релевантан узорак када су у питању праксе и потребе становника нашег града. За даљу анализу тражићемо и повратне информације од свих актера у култури, формалних и неформалних″, казала је Замбелић Пиштало.

Она је најавила да ће крајем овог мјесеца, почевши од 22. децембра у оквиру пројекта ″Reload″ бити спроведено истраживање потреба младих, те ће и тим подацима бити допуњена слика о томе у којем смјеру треба даље дјеловати.  

″Кад све то објединимо имаћемо полазну основу за израду одрживе Стратегије развоја културе нашег града″, објаснила је Замбелић Пиштало.

Она се захвалила свим грађанима који су издвојили вријеме да учествују у анкети, као и стручним сарадницима који су помогли у креирању упитника: професорици социологије на Филозофском факултету у Београду, Вери Бацковић и професору Факултета драмских умјетности са Цетиња, др Вуку Вуковићу.

″Генерални пресјек је да су у начелу грађани Херцег Новог задовољни културном понудом. Нормално, виде и одређене недостатке, финансијске и оне узроковане пандемијом, али у начелу је њихова перцепција повољна″, казао је Стеван Кандић из агенције ″DeFacto″.

Објаснио је да је упитник обухватио три цјелине: културне праксе и перцепције прије пандемије, за вријеме пандемије прошле и ове године, као и општи подаци о навикама и коришћењу слободног времена.

На питање да ли се културна понуда Херцег Новог у протекле четири године побољшала, погоршала или остала иста, нешто више од двије петине испитаника сматра да је културна понуда остала на истом ниво, а 36.2% испитаника сматра да је понуда боља или много боља.

Најпосјећенија манифестација је Празник мимозе, који је прије пандемије готово пола испитаника посјетило сваке године више пута, а преко 75 одсто испитаника сваке године бар по једном. На другом мјесту по посјећености је Херцегновски филмски фестивал, а на трећем Трг од књиге. Добро посјећени су и концерти Градске музике Херцег Нови и Мјесне музике Ђеновић.

Испитаници су препознали да је Кућа нобеловца Ива Андрића позитивно допринијела понуди града, те је и добила бољу оцјену рада у односу на остале установе културе.

″Интересантан показатељ односи се на изградњу споменика на територији града заслужним појединцима овог поднебља. Као истраживачима који немају често прилику да се баве Херцег Новим, тај аспект нам је био занимљив јер смо чули доста локалних имена и знаменитих личности од значаја за историју града и Црне Горе″, рекао је Кандић. 

Као највеће изазове и проблеме за културу у Херцег Новом у овом тренутку испитаници су навели пандемију вируса корона, недостатак садржаја, финансирање и недовољну освијешћеност људи за културне садржаје.

Испитаници су навели да културној понуди Херцег Новог највише недостају: концерти квалитетније музике (26.6 одсто), позоришне представе (9.1 одсто), биоскоп и филмске премијере (5.1 одсто).

На питање колико новца мјесечно на нивоу домаћинства издвајате за културне садржаје просјечан одговор у дистрибуцији резултата је 24.23 еура.

Када је у питању музички укус, највећи број испитаника, њих 28.6 одсто слуша домаћи поп, на другом мјесту је фолк/народна коју слуша 20.6 одсто, на трећем је 13 одсто оних који кажу да слушају све, а на четвртом домаћи рок који слуша 10,2 одсто испитаника.

Кућну библиотеку садржаја до 100 књига посједује 46 одсто испитаника, а са 100 до 400 књига њих 26.1 одсто. Подаци показују да што су образовни ниво испитаника и примања домаћинства виши, то испитаници имају већу кућну библиотеку.

На отворено питање шта препоручују гостима Херцег-Новог да обиђу највећи број испитаника је навео Стари град, 20.1 одсто и тврђаве, 17.2 одсто.

Анкета је била прилика и да испитаници оцијене један нови предлог у понуди - бесплатне туристичке туре које би водили студенти на волонтерској основи или уз финансијку помоћ Општине, док би главни дио њихове “зараде” представљао бакшиш. Оваква пракса већ постоји у многим европским градовима, а подаци показују да би била добродошла и у Херцег-Новом – 90,8 одсто испитаника сматра да би то била добра допуна културној понуди.

У дијелу који се односи на информисање о културној понуди, 62 одсто испитаника је донекле или у потпуности информисано. Најчешћи извори информисања су: онлине портали, лична познанства, ТВ и радио станице, као и званична фејсбук страна и портал Општине Херцег Нови.

Дио упитника тицао се начина на који грађани Новог проводе слободно вријеме, имајући у виду да је управо тај аспект од изузетног значаја за креирање програма којима треба допунити културну понуду.