Сторију о историји жељезнице у Боки которској, Требињу и околини испричану фотографијама публика у Херцег Новом од може погледати у фоајеу дворане „Парк“.

Поставка аутора Јосипа Вебера допуњена је захваљујући сарадњи са њемачким колекционарима и изложбом је представљена Новљанима, као и гостима који ће посјетити дворану током свечаности посвећених Дану општине Херцег Нови.
Носталгија за пругом мотивисала је великог љубитеља жељезнице, Јосипа Вебера да о њој сазнаје, чита и пише, а значај жељезнице за развој града и квалитет прикупљеног материјала подстакли су Општину Херцег Нови да подржи његов рад, казао је предсједник Скупштине општине, Иван Отовић отварајући изложбу.
„Иако је жељезница укинута још 1968. године, трагови времена када су кроз Нови хуктали возови за нас су значајни и данас – историјски, културолошки и туристички. Пруга нам је оставила једно од најљепших шеталишта на Јадрану, као и здања и тунеле који су сјајни примјери архитектуре из тог периода. Она нас данас поново повезује за регионом, захваљујући прекограничном пројекту „Ћиро 2“ који је осмишљен на трагу идеје о валоризацји некадашње ускотрачне жељезничке пруге кроз Херцег Нови, а у циљу осавремењавања туристичке понуде града, посебно имајући у виду растући тренд бициклизма“, казао је Отовић.
О историји жељезнице у Херцег Новом говорили су новинарка и књижевница Оливера Доклестић и архитекта Вук Чворо, обоје љубитељи жељезнице коју су у претходном периоду сарађивали са аутором изложбе, Јосипом Вебером. 

„У поставци ове изложбе је 121 фотографија, по једна за сваку годину од када је жељезница дошла у Боку которску. Долазак жељезнице у Боку которску обиљежио је Херцег Нови као град, допринио повезивању међу људима, учинио да многе породице саживе са жељезницом, као и да жељезница саживи са градом“, казао је Чворо.
„Долазак жељезнице у Херцег Нови, 16 јула 1901. године, био је, не само атракција, већ велики корак ка савременим европским токовима и остварење дугогодишњег сна – директне саобраћајне везе са градовима Сарајевом, Загребом и Бечом, а даље и Прагом, Паризом и многим другим градовима. Жељезничка пруга је била прва улазница за просперитет једне средине, у правом смислу те ријечи, као основа путничког и теретног саобраћаја, а развијен путнички саобраћај значио је унапријеђење туристичке привреде“, казала је Доклестић.
Она је подсјетила на значај пруге за откривање Херцег Новог као туристичке дестинације, као и за одлазак Новљана на школовање. Осврнула се и на поклон Вебера Херцег Новом - вагон који је, након година неријешеног статуса, сада постављен у Зеленици, уз пјешачку стазу у близини жељезничког тунела, у мјесту које је било посљедња станица на прузи Сарајево – Ускочље – Хум – Зеленика.
Доклестић се захвалила Јосипу Веберу на ентузијазму и посвећености које улаже у очување сјећања на жељезницу, те поручила: „Овдје смо да се подсјетимо наше пруге и жељезнице и бројних жељезничара, највише из Суторине и Зеленике, који су на њој радили, којима је она била много више него другима“.
Организацију изложбе подржали су Општина Херцег Нови и ЈУК „Херцег-фест“, а уприличена је у оквиру програма у част 28. октобра, Дана ослобођења и Дана општине.