Са циљем да се још једном скрене пажња Влади Црне Горе и ресорним министарствима на проблеме Института Игало и Болнице у Мељинама јуче је у хотелу Лазуре одржан округли сто на тему „Здравствени туризам у Херцег-Новом, јуче, данас, сутра – Институт „Др Симо Милошевић” и Болница Мељине”, у организацији Секретаријата за туризам, економски развој и инвестиције Општине Херцег-Нови.
Усвојеним закључцима позвани су Министарство здравља, Министарство економског развоја и туризма и Агенција за инвестиције да се укључе и што хитније понуде ефектна рјешења за ситуацију у ове двије здравствене установе.
Један од закључака је да би Министарство здравља требало у наредних седам дана да изађе са предлогом према Агенцији за заштиту конкуренције у вези са проблемима у Институту Игало и да се хитно дају инпути за израду студије која ће показати на који начин треба наставити пословање те установе. Такође, апеловано је да Агенција за инвестиције узме улогу у рјешавању проблема, јер један од модела за Институт јесте и јавно-приватно партнерство.
„Трећи закључак је да Министарство економског развоја и туризма ради на измјени законске регулативе и прилагоди Закон здравственом туризму, поготово у дијелу велнес туризма, те да узме активнију улогу у развоју ове врсте туризма, јер сматрамо да Министарство здравља не може бити носилац развоја здравственог туризма. Обзиром на ситуацију и могућност доласка енергетских туриста, четврти закључак је да Институт Игало ради пословања ове зиме изађе са пакетом за ту врсту туриста и да заједно са Националном туристичком организацијом и Министарством економског развоја и туризма изађе на та тржишта“, истакао је секретар за туризам, економски развој и инвестиције Општине Херцег-Нови, Ненад Витомировић.
Он је у току расправе поставио питање због чега Влада Црне Горе не испуњава обавезе које је сама наметнула, а које се односе на процијену да ће у 2024. години здравствени туризам представљати најважнији сегмент црногорске цјелогодишње туристичке понуде.
„Сада имамо ситуацију да Институту пријети стечај због дуговања која су 3 до 4 пута мања од саме грађевинске вриједности. Не можемо да планирамо развој туризма и Института, а да се не се базирамо на Болницу Мељине. Институт не може да функционише без Болнице, њеним гашењем урушава се систем Института. Мислим да је потребно напоменути значај Болнице, не само кроз здравствену заштиту, већ и са економског аспекта“, казао је Витомировић.
Витомировић је питао и да ли је пропуштена прилика да Институт добије државну помоћ која је била могућа за вријеме пандемије вируса корона, те констатовао да се развој здравственог туризма не може планирати без методологије за праћење броја туриста у том сектору.
„Кад год почнемо да причамо о здравственом туризму наиђемо на неку препреку, а на крају плаћају Институт Игало, Болница Мељине и становници општине Херцег-Нови“, рекао је Витомировић и изнио своје тумачење разлога због којег је Институт дошао у тренутну ситуацију: „Суштински, све ово се дешава као напад на просторни ресурс Института, како доћи до првокласних локација за некретнине по што мањој цијени“.
„Ако узмемо у обзир све званично усвојене стратешке документе у Црној Гори, по њима је Херцег-Нови предвиђен јуче, данас и сјутра као центар развоја здравственог туризма ове државе. Овај округли сто доживљавам као врсту подршке свим напорима које данас покушавамо да усмјеримо ка рјешавању проблема који се дешавају како у самом Институту „Др Симо Милошевић“, тако и када је у питању Болница Мељине која је у стечају, јер без те двије здравствене институције не можемо говорити о Херцег Новом као центру здравственог туризма“, поручио је у уводној ријечи предсједник Општине, Стеван Катић.
Он је казао да у посљедње вријеме постоје инвеститори заинтересовани да у Херцег-Новом граде поликлинике и нове здравствене установе које би у перспективи могле да буду подршка Институту Игало и Болници у Мељинама.
„Мислим да одавде заједнички морамо још једном да пошаљемо поруку да Болница Мељине мора да опстане, да се што хитније нађе рјешење за то и како би се она поново увела у систем јавног здравства Црне Горе. Без те болнице не може да функционише Институт, посебно ако имамо на уму да највећи програм у тој установи, норвешки, зависи управо од близине болнице“, истакао је Катић.
Драган Дамјановић из Агенције за заштиту конкуренције сматра да је са аспекта контроле државне помоћи најбоље да Болница пређе у систем јавног здравства и тада престају све надлежности Агенције, а Болница би имала редовно финансирање као и све друге болнице у Црној Гори. Он је објаснио да нема простора за просто дотирање новца из буџета, али постоје смјернице за реструктурирање, као и за промјену цијена Фонда да би Болница добила довољно новца за пружање услуга домицилном становништву. Када је у питању Институт, Дамјановић наводи да Агенција за заштиту конкуренције није добила званичан упит, али ће, као и Болници Мељине, бити доступна помоћ за реструктурирање и спашавање.
„Ако Институт „Др Симо Милошевић“ нестане са тржишта, Црна Гора може да заборави на позиционирање дестинације као битне за здравствени туризам и од тог тренутка би здравствени туризам у овој земљи могао скоро па да затвори врата свим гостима“, поручила је генерална директорица за политику развоја туризма мр Александра Гардашевић Славуљица. Она је назвала нелогичним што се ово „горуће питање од значаја за све нас рјешава овако споро“ и поручила да сви учесници у овој причи морају да имају прије свега велику моралну одговорност.
Гардашевић Славуљица је истакла да је програмом развоја здравственог туризма Министарство економског развоја и туризма обезбиједило 30.000 еура за физибилити студију за Институт. Предуслов за њену израду је да менаџмент те установе достави пројектни задатак, усаглашен са Министарством здравља. Како је напоменула, на данашњем округлом столу је саопштено да је тај пројектни задатак готов, а кад га добију кренуће у реализацију свог дијела посла.
„Физибилити студија представља ситуациону анализу Института и потенцијале за рехабилитацију, рјешења која се могу спровести у Институту. То је материјал који треба да нам да опције за излазак из кризе“, рекла је Гардашевић Славуљица.
Она је најавила да ће настојању да се нађу што боља и бржа рјешења за Институт Игало до краја седмице имати састанак са менаџментом те установе, а најављен је и састанак у Влади по питању проблема Болнице и Института.
Предсједник Одбора директора Института Игало, Батрић Контић сматра да би требало да се ослоне на сопствене снаге и да Институт, уколико је могуће, уђе у приватно-јавно партнерство или да се прода дио имовине, земље која се не користи, а која је у стопроцентном власништву Института.
„Ми смо наслиједили све проблеме, они трају и 30 година, и поручио бих уколико добијемо слободно судство и тужилаштво да се преиспитају приватизације у којима су предузећа продата по пет до шест пута мањој цијени него што им је стварна вриједност. Институт само пуким случајем није завршио као Болница Мељине. Институту је потребно преко пола милиона за плате и то је неодрживо. Институт има капацитете да зарађује 20 милиона годишње, али се морају направити неки резови“, казао је Контић.
Здравствени туризам је стратешки препознат као један од кључних стубова укупног туристичког производа Црне Горе, све то је адекватно пропраћено и просторно-планском документацијом, а Институт „Др Симо Милошевић“ препознат је у свим документима као носилац те гране туризма, казао је проф. др Никша Гргуревић, који је учествовао у изради Стратешког плана развоја општине Херцег Нови до 2027. године.
Он је примијетио неколико закључака у вези са радом Института – ради се годинама са истим партнерима из иностранства и у домаћем промету, постоји јак политички утицај на процес избора менаџмента и управног одбора, 80% укупног прихода одлази на личне дохотке што је у менаџерском смислу неодрживо. Гргуревић је поручио: „До тренутне ситуације није довео претходни или менаџмент који је сада у Институту, већ то што су дугогодишњи проблеми били гурани под тепих. Сада је вријеме, кад је дошло до тога да може доћи до стечаја, да се једноставно суочимо са тим проблемима сви заједно и видимо како их је могуће превазићи“.
„Овдје се ради о двије компаније које су срце привредног и економског живота Херцег Новог и у питању је велики број људи. Прича о здравственом туризму пада у воду ако би ове двије компаније наставиле да послују са губицима“, поручио је др Анђелко Лојпур, члан консултативне групе Стратешког плана развоја Херцег-Новог до 2027. године.
Коментаришући ситуацију у којој се налази Болница, Лојпур је казао: „Уговор о приватизацији није раскинут и мислим да Влада и држава не би смјели да се играју са тим стварима, на страну њихови лоши односи и некомуникација са Кнежевићем. Судски спорови би били проблематични и бојим се да би ишли на штету државе. Стечај значи отпуштање свих људи и бојим се да би то била клица уништења, јер је ова Болница много више од једне болнице. Не знам зашто није урађен план консолидације фирме, што је обавеза стечајне управе. И у тој компанији, као и у свакој постоји бар зрно здравог језгра које би могло да се реструктуира“.
Лојпур је оцијенио да је Институт у нешто повољнијој позицији, али да би банкрот ове установе „био пакао за државу и Херцег-Нови, а та интенција постоји од неких интересних група“.
„Друга опција је задржавање постојећег стања, што и на кратак рок води ка пропасти. Институт може да уради процес реструктурирања послова и задржи бизнис. Они имају монопол и немају конкуренцију. Људи су ти који су фирме довели у ту позицију и људи могу оздравити обје компаније, али да што мање држе испружену руку према Подгорици, јер се сви проблеми морају рјешавати овдје и унутар компаније“, казао је Лојпур.
Учесници округлог стола били су и: потпредсједник Општине Херцег-Нови Мирко Мустур, менаџер Општине Душан Вукић, Александра Голубовић и Уна Булатовић из Агенције за инвестиције, предсједница Координационог одбора здравственог туризма Привредне коморе Црне Горе Марина Делић, судски вјештак економско – финансијске струке и стечајни управник Саша Томашевић, Љиљана Мараш из Нацоналне туристичке организације, а из Института „Др Симо Милошевић“: директор сектора маркетинга и продаје Никола Мрачевић и референт за планирање, анализу и статистику Милош Кнежевић.
Позиви за учешће на округлом столу упућени су и министру економског развоја и туризма, Горану Ђуровићу, начелници Дирекције за развој и планирање здравственог туризма у Министарству здравља Наташи Жугић, као и Жарку Ракчевићу, власнику скоро 28% акцијског капитала Института Игало.
