Информация о материале

21 ноября 2022

Нови укуси, пријатни мириси и добро расположење обиљежили су „Наткувавање“ које је одржано у оквиру новске Јесење феште.

Подробнее...

Информация о материале

21 ноября 2022

Мало је познато да се црногорско име у свијету веже и за одређену врсту веза, која је карактеристична за поднебље наше земље. Из жеље да украсе свакодневну, а посебно свечану одјећу људи су иглом и концем везли и стварали необичне, али често и препознатљиве облике цвијећа, дрвећа и других призора из природе. Везом се украшавао кућни текстил који је у често оскудне домове уносио боју и ведрину. Везом су украшаване јастучнице, пешкири, столњаци и чаршави, а затим мушке и женске кошуље, женске мараме и кецеље.

Историја веза сеже чак до Антике, још су стари Асирци, Египћани, Римљани и Грци своју одећу украшавали везом који  је био јако цијењен, а у Византији се  везивао  за више слојеве друштва. То се сматрало умјетношћу којом су се професионално бавиле везиље и мајстори у оквиру цркве или на дворовима. Вез свилом и златном и сребрном жицом доведени су до високог нивоа и углавном повезивани са имућнијим становништвом и свештенством.

НВО Маре Маре кроз свој пројекат “Стари занати чувари културне баштине “ овог мјесеца организује радионице веза.  Учеснице уче или усавршавају  вјештине веза, што је и један од начина да се од заборава сачува овај занат и да му се удахне нови живот. Планирано је да се везом  украсе  врећице, торбе и боок маркерс .

У литератури је забиљежено да се вез у Црној Гори развио у 17. вијеку и један је  од најстаријих заната из домаће радиности. У нашим крајевима девојчице су  од раног узраста училе како да везу. Везом су украшавани многи предмети, али су најљепшу примјену нашли на народној ношњи. Поред тога што је био украс, вез је био показатељ друштвеног статуса, материјалног стања, узраста, регионалне и националне припадности.

Мало је познато да се црногорско име у свијету веже и за одређену врсту веза, која је карактеристична за поднебље Црне Горе. У енглеском језику се назива Montenegrin Stitch или Montenegrin Cross Stitch.

Пројекат „Стари занати чувари културне баштине” имплементира се у склопу Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану (ReLOaD)2, који финансира Европска унија, а који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП). У Црној Гори ReLOaD2 реализује се у партнерству са 15 локалних самоуправа, подијељених у пет кластера међу којима је „Coastal Mates” који чине општине Херцег Нови, Котор, Тиват и Будва.

Информация о материале

18 ноября 2022

НВО Маре Маре је у партнерству са Црвеним крстом Херцег-Нови почела реализацију микро пројекта “Социјална инклузија старијих особа и особа са инвалидитетом Херцег-Новог кроз едукативне радионице”  који је дио регионалног пројекта “Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током COVID-19 и будућих катастрофа”. Кроз радионице подићи ће се свијест и едукативне активности о темама социјалне инклузије старијих особа и особа с инвалидитетом, активног старења и волонтирања.

“Концепт здравог старења Свјетске здравствене организације (СЗО),  од 2015. године постао је приоритетан процес, јер узима у обзир настојања за унапређење квалитета живота старијих и разматра могућности укључивања старијих у различите друштвене сегменте”, истиче  координаторка пројекта  Дубравка Раичевић.

Она је увјерена да ће се успоставити међугенерацијска  веза међу старијим особама и особама са инвалидитетом и волонтерима, што ће допринијети бољим социјалним вештинама свих категорија.

Планирано је да 30 старијих особа  и лица са инвалидитетом, који су и иначе корисници услуга Црвеног крста Херцег-Новог, учествују у радионицама кувања и паковања џемова. Једанпут седмично организоваће рад у три групе по десет учесника.  Учесници/це радионица ће се оспособити да самостално скувају и упакују 250 тегли  џема од сезонског воћа.

Производи направљени на радионицама биће дистрибуирани за друга старија лица и лица са инвалидитетом, који су у стању потребе. Учеснице кувања и паковања ће са производима направљеним на радионицама учествовати на базарима здраве хране у организацији Туристичке организације Херцег-Нови  и тиме  промовисати традиционалне пољопривредне производе.

“Пројекат ће трајати десет мјесеци, а ове активности  ће унаприједити социјалну одговорност и интегративни приступ који омогућава подстицање социјалне инклузије, повећање квалитета живота и коришћење капацитета старијих и ОСИ  за самосталан живот, што  је  циљ Националне  стратегије”, наводи Раичевић.

Пројекат ,, Социјална инклузија старијих особа и особа са инвалидитетом Херцег-Нови кроз едукативне радионице ,, који је подржан у оквиру пројекта ,, Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током COVID-19 и будућих катастрофа”  имплементира се уз финансијску подршку Европске Уније, Аустријске развојне агенције (ADA) и Аустријског Црвеног крста. Партнери на пројекту су национална друштва Црвеног крста као и организације цивилног друштва из региона: Албански Црвени крст, Црвени крст Црне Горе, Друштво Црвеног крста/крижа Босне и Херцеговине, Црвени крст Републике Северне Македоније, Албанска асоцијација геронтолога и геријатара, Асоцијација Хуманост из Северне Македоније, Друштво за подршку и помоћ ХАЈДЕ из Босне и Херцеговине, Национална организација особа са инвалидитетом Србије, Царитас Косово, Савез Слијепих Црне Горе. Поред наведених, партнери на пројекту су и АГЕ Платформ Еуропе и Еуропеан Дисабилитy Форум који се на нивоу Европе баве заговарачким радом кроз ангажман организација старијих особа и особа са инвалидитетом. Пројектом координира Црвени крст Србије.

Контакт особа Дубравка Раичевић  Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.

Информация о материале

18 ноября 2022

Привремено се мијења режим саобраћаја на дијелу локалног пута Мојдеж-Мокрине у селу Мојдеж, на потезу од раскрснице у близини школе до куће породице Поробић, на начин да се забрањује саобраћај за сва возила. Режим измјене саобраћаја важи од 07 часова 21. новембра до 07 часова 22. новембра.

Ова привремена измјена режима саобраћаја врши се ради несметаног и безбједног извођења радова на санацији локалног пута Мојдеж-Мокрине.

Информация о материале

18 ноября 2022

Грађани Херцег Новог спремни су да пријаве сва еколошка загађења, истакли су комунални полицајци, али и мјештани који су у Омладинском парку у Игалу присуствовали инфо дану који је организовала  НВО “ЕкоКулмедиа” у оквиру пројекта “Ecoscreen”.

“Кроз наш пројекат информишемо, али и упозоравамо на бројна загађења у општини – од Њивица, до Каменара и Луштице. Осим загађења на копну биљежимо и загађења водотока: ријеке Суторине, Љутог потока, Бабиног потока, Немиле, Манитовца, а у подморју нашег дијела Залива све је више отпада о чему свједоче рибари, рониоци, али И стручњаци которског Института за биологију мора. Пријети нестанак многих морских живих организама”, навела је координаторка пројекта Славица Косић.  

Она је казала да од загађења нису поштеђена ни законом заштићена природна подручја као што су  Орјен и Савинска дубрава, а да је бука, посебно у љетним мјесецима, проблем на који се туристи и грађани највише жале. “Циљ нам је да подстакнемо грађане да се активније укључе у рјешавање еколошких проблема у граду, али и да изврше притисак на надлежне институције да реагују на упозорења грађана како би град, ривијера и залеђе били чистији и тако примјернији за живот”, рекла је Косић.

Службеници Комуналне полиције и инспекције присутнима су појаснили начин на који могу да пријаве нелегалне депоније отпада, али и свако друго еколошко загађење.

“Грађани се највише жале на нелегално одлагање отпада и буку. Од 1. јуна до 31. августа имали смо 139 пријава на буку, од чега 84 из угоститељских објеката, а 53 из станова”, казао је комунални полицајац Зоран Буик. Он је навео да су казне за нелегално одлагање отпада од 500 до 2.000 еура за физичка лица и од 1.500 до 7.500 за правна лица.

“Осим на нелегалне депоније отпада, грађани и туристи се жале на смеће на улицама, парковима и купалиштима. Све еколошке проблеме грађани могу пријавити путем Система 48 – телефон 19800, на наш маил, али и у нашим канцеларијама”, нагласила је комунална инспекторка Ариана Фурулија. Она је казала да и комунални полицајци у њиховим свакодневним активностима реагују на сва еколошка загађења на која наиђу.

Грађани који су присуствовали инфо дану углавном су наводили примјере загађења из њихове околине.

Активисти НВО “EkoKulMedia” дијелили су грађанима флајере и упућивали их како да што ефикасније дјелују у случају нарушавања животне средине, посебно уклањању дивљих депонија.

НВО “ЕкоКулМедиа” имплементира пројекат “Ecoscreen” у склопу „Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану 2 – ReLOaD2”. Програм финансира Европска унија, а спроводи Програм Уједињених нација за развој. У Црној Гори се овај пројекат реализује у партнерству са 15 локалних самоуправа међу којима су Херцег Нови, Тиват, Котор и Будва, које чине кластер „Coast Mates”.