Свечаном академијом у херцегновској дворани Парк обиљежено је 80 година од оснивања Прве бокељске народноослободилачке ударне бригаде, чувене по храбрости, истрајности, ослободилачком походу за највећи број градова у Црној Гори, Херцеговини и Метохији.

На њихов борбени пут подсјетиле су и фотографије изложене у фоајеу дворане.
Уз захвалност и дубоко поштовање, додијељена су признања борцима Прве бокељске бригаде: Јовану Тошковићу, Мирку Дабовићу, Анђелији Мујановић и Перу Милошевићу.
Све њих, њихове потомке, чланове СОБНОР-а ЦГ и ОБНОР-а 1941-1945 Котора, Тивта, Будве, Требиња и Херцег Новог, као и многобројне госте, поздравио је потпредсједник Општине Херцег Нови, Мирко Мустур и истакао да је свечаност посебна прилика да се присјетимо ванвременским вриједностима борбе са слободу и антифашизма који су и даље темељ нашег друштва.
„Прва бокељска бригада била је много више од војне формације. Она је симбол заједништва, храбрости и несаломивог духа народа нашег краја. У једном строју били су заједно људи различитих професија, вјера и националности, али су сви имали исти циљ – борбу за слободу и праведније друштво. Управо је то оно што чини њено насљеђе вјечним. Антифашистичка борба, у својој сржи, носи идеје солидарности, слободе и једнакости – вриједности које су универзалне, које морамо чувати и преносити онима који долазе послије нас“, казао је Мустур захваливши организаторима што не заборављају важне годишњице и датуме из славне историје нашег народа јер „ако допустимо заборав, значи да нисмо достојни жртава наших предака”.
За историју 80 година не представља далеко доба, а за аршине којима вријеме мјери човјек, то је један људски вијек, казао је предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић додајући да модерно вријеме у којем живимо потире сјећања на подвиге 800 бораца колико их је у Бокељској бригади било приликом оснивања.
„Из удобности овог времена спремни смо релативизовати жртве и вриједностии за које су се борили, а у ономе чему су тежили уживале су већ генерације након њих. Ако је човјек већ спреман да памти мало и кратко, историја неће оманути. Проток времена извући ће на видјело сву величину њиховог дјела”, казао је Комненовић.
Како је истакао, млади људи из Боке и околине имали су тада велику жељу да се на организован начин прикључе борби и помогну освајању слободе, што им је омогућено формирањем Прве бокељске бригаде.
„Бригада ће на свом ратном путу од Требиња до Метохије проћи кроз 17 општина и врло успјешно учествовати у њиховом ослобађању. Бројни градови широм Црне Горе, па тако и Тиват и Котор, као свој датум славе дан када су борци Прве бокељске НОУ бригаде кораком слободе ступили на њихове улице и тргове”, казао је Комненовић додајући да су борци, бранећи исконско право на мир и слободу, градили нови друштвени поредак.
Храбри и најбољи синови и кћери који су широм некадашње домовине у слободу уградили своју младост и дали животе за нашу будућност, заслужују дубоко поштовање свих нас, казао је потпредсједник СОБНОР-а ЦГ, Александар Мараш.
„Зато је вјечити аманет Црне Горе: слогу и слободу треба чувати, на европском путу треба своју историју поштовати и луче антифашизма се држати. Вијековима су Бока и Црна Гора исписивале на мору и копну своју свијетлу историју. Чинили су то храбри родољуби и слободари чија имена златним словима красе странице наше прошлости. Прва бокељска НОУ бригада је један од свијетлих бисера наше новије историје што најбоље показују и висока признања- Орден заслуга за народ са златном звијездом и Орден братства и јединства са златним вијенцем”, казао је Мараш.
Предсједник Организационог одбора прославе јубилеја, проф. Љубенко Боровић истакао је да народ тада, цијенећи живот у достојанству, није постидио своје претке, а њихов примјер вјечна је опомена на то колика је цијена слободе и надахнуће да је чувамо као зјеницу ока, казао је Боровић и подсјетио на Змајеве стихове „Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага”.
„Данас се са поносом и поштовањем присјећамо тих судбоносних дана и времена које су крвљу исписали. Борци Бокељске бригаде утрли су пут ка слободи и дали свој пуни допринос ослобађању од фашизма. Велика је одговорност наше генерације и младих покољења да сачувамо идеју антифашизма и да се боримо за свијетле тековине НОБ-а, јер тако бранимо нашу будућност и испуњавамо аманет славних предака да чувамо стечену слободу. Сјећајући се свих који су заједно храбро и поносно стајали у строју Бокељске бригаде и на овај дан исказујемо дубоко поштовање и захвалност за све што су учинили и потврђујемо да се и ми заузимамо за исте принципе и идеале – антифашизам, мир и слободу“, казао је Боровић.

Бокељска НОУ бригада формирана је у селу Коњско 5. октобра 1944. г. на основу наредбе Штаба II Ударног корпуса. За команданта бригаде постављен је Божо Јовановић, његовог замјеника Јоко Борета, за политичког комесара Мато Петровић, замјеника Мило Медиговић и за итенданта Митар Вуксановић.
У састав Бокељске НОУ бригаде улази ударна група од три бокељска батаљона и новопридошли борци из Боке Которске и Црногорског приморја. Приликом формирања бригада је имала четири батаљона- 800 бораца.
До завршетка НОР-а Прва Бокељска бригада је храбро, часно и са примјереним осјећањима за политички рад са народом, извршавала све постављене задатке. Њен велики допринос је у ослобађању Боке у садејству са II Далматинском и X Херцеговачком бригадом, X Црногорском и батаљонима V Поморског сектора, посебно у ослобађању Леденица, Херцег Новог, Рисна, Котора, Будве, Паштровића, Бара, Улциња, Даниловграда, Подгорице, Мојковца, Пријепоља и других мјеста кроз које је пролазила.
Фебруара 1945.г. у саставу 24. Српске дивизије пребачена је у Метохију, гдје је до маја 1945.г. чистила територију од балистичких и осталих одметничких снага.У њеним редовима се од формирања до краја рата борило око 3250 бораца, погинуло је и умрло 196 бораца, а рањено 237.
Академији су присуствовали и министарка културе и медија, др Тамара Вујовић, предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић, потпредсједник Општине Херцег Нови, Милош Коњевић, потпредсједница СОХН, Драгана Станишић, представници Морнарице ЦГ, чланови борачких организација Пљеваља и Пријепоља.
У културно умјетничком програму учествовало је „КУД Илија Кишић”.