Сједницу је отворио предсједник Скупштине општине Херцег-Нови, Иван Отовић, позивом на минут ћутања.

О животу и дјелу Велимира Ђурђевића говорио је предсједник Општине, Стеван Катић. Како је казао, одласком Ђурђевића Херцег Нови је изгубио угледног суграђанина који је током свог живота и друштвено-политичког дјеловања оставио неизбрисив траг у нашој заједници.

„Велики број Новљанки и Новљана, као и оних који су у наш град доселили током и након ратних дешавања почетком деведесетих, увијек ће се сјећати Велимира Ђурђевића – човјека који је у најтежим временима дао све од себе да заштити све нас у Херцег Новом“, рекао је Катић.

Он је подсјетио да су Ђурђевићев мандат на мјесту првог човјека града, од 1991. до 1993. године, обиљежиле бројне тешкоћама које су погодиле град и државу. Херцег Нови је задесила општа друштвена криза, оличена у проблемима на граници са Хрватском, отказивању туристичких аранжмана, приливу великог броја избјеглица, несташици, расту незапослености и економским санкцијама.

„И у најтежим условима, Ђурђевић се увијек залагао за разум, дијалог и мирно рјешавање спорних питања, како би грађанима гарантовао сигурност живота и имовине“, истакао је Катић.

Упрос потешкоћама, локална управа са Ђурђевићем на челу успјела је да изгради резервоар на Луштици, усвоји 25 детаљних урбанистичких планова, доврши поплочавање трга у Старом граду и дијела улица, те да одржи традицију организовања Бербе мимозе и Филмског фестивала. За вријеме његовог мандата усвојен је Статут Општине, у складу са тада новим Законом о локалној самоуправи. Вишестраначке сједнице Скупштине општине први пут су преношене јавности путем локалне радио станице.

„Солидарност и отвореност којом се Херцег Нови и данас дичи у тим временима је посебно дошла до изражаја. Број избјеглица које су стигле у наш град достигао је цифру од 10 хиљада, на око 27 хиљада сталних становника општине. Уз пуну подршку првог човјека града, те ангажовање општинских органа и Црвеног крста, избјеглице су смјештене код новских породица и у одмаралишта. Локална управа је обезбиједила школски прибор, кухињу и превоз за око 1.200 придошле школске дјеце. Бројне породице које су остале у нашем граду и Херцег Нови данас називају домом вјечно ће бити захвалне Велимиру Ђурђевићу и свима који су им тада пружили руку помоћи“, казао је Катић.

Додао је да је Ђурђевић велико уважавање стекао и као директор Основне школе “Милан Вуковић” на Савини.

„Према свједочењу колега који су радили са њим, Ђурђевић је био човјек отворен, срдачан и увијек спреман за разговор. Остао је у сјећањима као истакнути професионалац, доказан сарадник, частан човјек окренут својој породици и пријатељима. Ђурђевић је своје знање, вјештине и енергију, као и своје људске квалитете улагао у напредак града и добробит свих нас. Херцег Нови му остаје вјечно захвалан“, закључио је Катић.

У име породице обратио се Велимиров син, Гојко Ђурђевић, који се захвалио на организацији комеморативне сједнице и оваквом обиљежавању друштвено-политичког ангажмана његовог оца.

„Мој отац је био предсједник ове општине у једном заиста тешком времену, са ратом у окружењу и хиперинфлацијом у нашој држави. Можда га је вријеме изабрало због особине смирености и способности да разговором превазиђе све проблеме, у чему је он знао често и да успије. Увијек је говорио, у кући и на послу, „времена су таква каква јесу – ако су грозна, проћи ће, али је битно шта и како ћемо се ми показати у тим временима“. Та његова смиреност и достојанство увијек нас је учила да, упркос свему, останемо људи“, рекао је Ђурђевић.

Велимир Ђурђевић рођен је на Мокринама 1943. године. Завршио је Вишу педагошку школу у Никшићу. Изабран је за одборника Скупштине општине Херцег Нови на првим послијератним вишестраначким изборима 9. децембра 1990. године, а за предсједника Општине изабран је на конститутивној сједници Скупштине одржаној 05. јануара 1991. године. Функцију предсједника обављао је до 04. фебруара 1993. године. Био је директор Основне школе “Милан Вуковић” и посланик у вијећу грађана СР Југославије у три мандата.