Поводом обиљежавања 33 године од депортације босанско-херцеговачких избјеглица из Црне Горе и поновног подношења иницијативе за подизање споменика жртвама депортације, предсједници Општине и СО Херцег Нови, Стеван Катић и Милош Коњевић, састали су се са представницима НВО Акција за људска права, Центар за грађанско образовање и Центар за женско и мировно образовање - АНИМА, које су покретачи иницијативе, и породицама жртава.
Локална самоуправа је, као и претходних година, исказала жаљење због страдања жртава, показала спремност да подржи иницијативу и указала иницијаторима на процедуралне кораке које морају испунити како би дошло до постављања спомен обиљежја.
Уз пијетет према жртвама и њиховим породицама, истакнуто је да локална самоуправа, град Херцег Нови и грађани нису били доносиоци одлуке, већ је држава била та која је одредила да те 1992. године Херцег Нови буде мјесто извршења овог страшног чина.Такође, указано је да сходно Закону о спомен-обиљежјима, захтјев невладиних организација АНИМА, ХРА и ЦГО, мора да буде формализован и прихваћен од стране Министарства унутрашњих послова (у чијем власништву је плато испред ОБХН гдје се спомен обиљежје планира) и Министарства културе и медија, односно Владе Црне Горе која мора дати сагласност да спомен-обиљежје може бити подигнуто прије истека рока од 50 година од дана када се догађај збио, како је то Законом предвиђено.
На тај начин, Општина Херцег Нови је спремна да захтјев за постављање уврсти у свеобухватни Програм постављања спомен-обиљежја на територији општине Херцег Нови, а о којем ће се изјаснити одборници СОХН.
Састанку су присуствовали и главни администратор ОХН, Ненад Ђорђевић, секретарка за културу и образовање, Ана Замбелић Пиштало, Ален Бајровић, син страдалог Осма Бајровића, Сејда Крџалија, мајка страдалог Санина Крџалије, и Хикмета Прело која је изгубила сина Амера, брата Химза Ченгића и зета Смаила Хасанбеговића.