Поводом Дана општине Херцег Нови и 81 године од ослобођења града у Другом свјетском рату данас је у дворани „Парк” одржана свечана сједница Скупштине општине.

На 28. октобар 1944. године, када су борци Десете херцеговачке, Друге далматинске и Прве бокешке бригаде ослободили Херцег Нови, подсјетио је предсједник СОХН, Милош Коњевић отварајући свечану сједницу.
„Тај датум је заувијек је уписан у историју као симбол слободе, храбрости и заједништва — вриједности које су уткане у темељ нашег града. Данас се са поносом присјећамо свих оних који су, својим животима и жртвом, омогућили да живимо у слободном граду”, казао је Коњевић.
Након минута ћутања у част хероја који су дали живот за слободу, Коњевић се осврнуо на успјехе постигнуте у протеклој години.
„Херцег Нови се данас развија и напредује на свим пољима – од уређења инфраструктуре и јавних простора, до унапрјеђења инвестиционог амбијента, културне и туристичке понуде, омладинске и социјалне политике. Радимо да наш Нови буде још уређенији, приступачнији и отворенији – град који иде напријед, док у исто вријеме чува своју аутентичност, поштовање према прошлости и људима који су је стварали,” истакао је предсједник СО Херцег Нови.
Предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић казао је да је у претходних 12 мјесеци Херцег Нови потврдио да је град визије и напретка кроз реализацију или отпочињање значајних инвестиција које показују спремност да се на исти начин настави у наредном периоду.
„Ако говоримо о пројектима за које се ослањамо на сопствене снаге, онда су то нова милионска улагања у локалне саобраћајнице. Није ријеч само о санацији него и о градњи нових као што ће бити пут кроз Дреновик до Бајковине, дионица Т1 на Топлој 2 гдје је интензитет саобраћаја изузетно велики, проширење постојећег пута кроз насеља на Луштици. Очекује нас велики посао у изградњи нових тротоара, наставку јавне расвјете, уређењу степеништа, изградњи водоводне и канализационе мреже гдје смо посебан акценат ставили на могућност изградње водоводног система из правца Требињског језера. Нови стратешки искораци биће изградња панорамског лифта од обале до центра града, затим пројектовање жичаре до тврђаве Шпањола која је у фази ревитализације. Тиме ћемо додатно валоризовати и учинити доступнијим бројне културно-историјске споменике“, казао је Катић.
Додао је да од државе очекују подршку за реализацију постојећих пројеката, али и изградњу олимпијског базена, вишемилионске инвестиције договорене су са Морским добром, а посебно је задовољство што се након дугогодишње стагнације значајно поправља стање у Болници Мељине и Институту „Др Симо Милошевић“.
„С друге стране, по ко зна који пут изражавам и велико незадовољство што се питање приватизације Вектра Боке и даље не рјешава и поново са овог мјеста, позивам савјет за приватизацију и остале државне институције да се овим питањем под хитно позабаве јер се овај проблем неће и не може сам од себе ријешити,“ саопштио је Катић.
Свечаној сједници је присуствовао и предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић који је истакао да је „дошао у град који је излаз Црне Горе у свијет”, који је на „граници, али никад на маргини, град који је кроз вјекове мијењао господаре, али никад није мијењао свој карактер - слободарски, поносан, тврдоглав у одбрани достојанства”. Предсједник Милатовић је истакао да постоје три ствари које Нови разликују од остатка Црне Горе.
„Прва - Нови је капија државе. На Дебелом бријегу почињу границе Црне Горе и што је Нови развијенији и повезанији, толико је цијела наша Црна Гора снажнија. Друга - то што је Нови град од интегритета. Овдје се власт не добија по инерцији. Овдје су грађани често гласали другачије од већине у Црној Гори. И то није слабост. То је увијек био коректив. Као предсједник желим да вам кажем да тај коректив поштујем. И трећа ствар - то је посебна култура и економија. Од Празника мимозе до Умјетничке школе, од Игала до Орјена, од бродоградње у Бијелој до нових марина и туризма, Херцег Нови има свој ритам и своју логику развоја. И држава мора да је прати, а никако да је кочи”, казао је Милатовић.
Указао је на успјех Опште болнице Мељине и Института „Др Симо Милошевић”, те позвао Владу И надлежне на рјешавање проблема Вектра Боке истакавши да је „држава мора имати једнак однос према свакој општини, без обзира на то ко је на власти”. Предложио је покретање стипендијског предсједничког програма за младе под називом „Стипендија Мимоза”, на којем ће радити у договору са херцегновском локалном самоуправом.
„То је улагање које се једино највише исплати свима. Свака стипендија значи једну младу особу која остаје у Новом, да гради Нови, а не да тражи карту у неком једном смјеру за негдје друго”, поручио је Милатовић.

Додијељене Октобарске награде и Повеља Херцег Новог

На свечаној сједници су додијељена најпрестижнија признања града – Октобарска награда и Повеља Херцег Новог, а добитнике је представио предсједник жирија, Боро Лучић. Уз честитке лауреатима, истакао је да је заједничка жеља „да наставе да промовишу и раде за добро Херцег Новог, те на тај начин буду свјетли примјер будућим нараштајима како се воли и гради наш град”.
За више од пола вијека стваралаштва које је обиљежило и оплеменило културни живот и идентитет Херцег Новог Октобарска награда је додијељена групи ЕXОДУСИ.
„Захваљујем се предлагачу Херцег Фест-у који нас је предложио за ову престижну награду, захваљујем се свим добрим људима овог града који су препознали наш рад током ових 60 година постојања. Херцегновски ЕXОДУСИ још трају,“ поручио је члан групе Еxодуси, Зоран Зоро Мартинетти
За очување завичајног наслијеђа и вишедеценијски ангажман у представљању и афирмацији културно-историјске баштине Херцег Новог и Боке Октобарска награда је додијељена др Владимиру Рогановићу.
„Када се подичимо Херцег Новим, подичимо се нама самима, зато чувајмо се, поштујмо се, волимо се, јер хвала Богу имамо кога и имамо шта да чувамо, поштујемо и волимо,“ поручио је Рогановић у свом говору.
За исказану хуманост, дугогодишњи допринос спашавању људских живота и подршку унапрјеђењу здравствене сигурности заједнице Октобарску награду заслужио је и Клуб добровољних давалаца крви Херцег Нови у чије име је награду примио предсједник Клуба Зоран Срдановић.
„Ова награда је потврда нашег заједништва, наше хуманости и спремности да помогнемо без интереса, без очекивања и без услова. Даривање крви је најискренији вид помоћи, јер крв не можемо купити, произвести, можемо је само поклонити. Свака кап носи наду, свака донација значи живот,“ поручио је Срдановић, а присутне је у име клуба поздравила и секретарка Лидија Марковић.
Повеља Херцег Новог, као посебно признање које значи и звање почасног грађанина, а додјељује се лицима која су нарочито заслужна за развитак и афирмацију Херцег, ове године је додијељена угледном српском исламологу, филологу, оријенталисти, дипломати и академику проф. др Дарку Танасковићу.
„На основу љубави коју осјећам према овом граду ја сам се осјећао вашим суграђанином и прије овог, за мене свечаног, тренутка. Ви сте ми сада својом добротом дали и право да се тако осјећам. Ово признање подразумијева и највећу могућу одговорност. Настојаћу да будем достојан тој одговорности и то не само на ријечима,“ поручио је Танасковић.
На свечаној сједници су премијерно наступили камерни хор „Цамерата Херцег Нови”, под диригентском палицом Ивана Великанова и Градски мјешовити хор Херцег Нови под вођством диригента, Огњена Бомоштара.
Сједници, којој је претходио свечани дефиле Градске музике и мажоретки, присуствовали су и представници Скупштине и Владе Црне Горе, Војске Црне Горе, дипломатског кора, те бројне делегације сусједних и градова пријатеља и побратима.

Фото: Милош Самарџић, Медиабиро