Учеснице радионица које већ четврти мјесец организује НВО “Маре Маре” у оквиру пројекта “Стари занати - чувари културне баштине” сада уче да хеклају (кукичају) или само унапређују технике које су већ знале раније.
Планирају да израђују украсне и употребне предмете за домаћинство.
“Ако је судити по досадашњим производима шивења и веза које је НВО Маре Маре организовала у оквиру пројекта “Стари занати чувари културне баштине” учесницима радионица хеклања неће недостајати маште, инвентивности и креативности у њиховом раду”; саопштавају из НВО “Маре Маре” и поручују: “Хеклање је ин”.
Како наводе, многи сматрају да се хеклање вјероватно користило у раним културама, али, за разлику од тканина које су сачуване, нема примјерака хеклане тканине у било којој етнолошкој збирци, или археолошком извору прије 19. вијека.
У Британији, САД и Француској, хеклање у 19 вијеку почиње да се користи као јефтинија замјена за остале облике чипке. У то вријеме хеклање је широм свијета постала народна радиност, јер су жене продајом одјеће и рукотворина насталих хеклањем доприносиле кућном буџету, а понекад од тога издржавале цијелу породицу.
“Иако је временом хеклање изгубило на популарности, рани 21. вијек је донио оживљавање занимања за ручне радове и „уради сам“ хобије, па тако и за ову врсту ручног рада. У нашим породицама ријетко ко нема неки хеклани комад, било да је стољњак, завјеса или само комад који може послужити као подметач. Данас ти хеклани комади налазе нову примјену или служе као инспирација за нове радове”, кажу организатори радионице.
Пројекат “Стари занати - чувари културне баштине” имплементира се у оквиру “Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану 2 - ReLOaD2”, који финансира Европска унија, а спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
