Вече посвећено рок музици јужних америчких држава, под називом „Прича о јужњачком року“, у оквиру програма 54. Празника мимозе, одржано је синоћ у бистроу „Белависта“.

Тема овогодишњег издања био је бенд Lynyrd Skynyrd, а о њима, њиховој музици, као и утицају на свјетску рок сцену говорили су познаваоци јужњачког рока, Ненад Витомировић и Дамир Чамџић.

На трећем издању овог едукативног програма публика се ближе упознала и са феноменом „јужњачког братства“ – поштовању, осјећајима и релацијама које су бендови и чланови јужњачког рок корпуса имали међу собом, а који се врло често манифестовао учествовањем на музичким пројектима, као и у виду колаборације на сцени онда када је било потребно.

„У другим жанровима се не дешава да без позива екипа долази са краја на крај Америке како би помогли да се заврши одређени пројекат. Како гитаристи и басисти, тако и бубњари. Та блискост, приврженост југу, фамилији и религији, незабиљежена је у другим музичким правцима“, казао је Чамџић.

Једна од тема разговора био је и анимозитет између бенда и његовог фронтмена Ронија Ван Занта са музичком рок звијездом Нилом Јангом, који је поријеклом из Канаде и који није дијелио исте вриједности са америчким југом. Јанг је објавио двије пјесме („Southern Man“ и „Alabama“) у којима је оправдано критиковао јужњачки расизам, док је Ван Зант сматрао да се ради о генерализацији. Lynyrd Skynyrd је потом објавио легендарну пјесму „Sweet Home Alabama“, као одговор на Јангове двије пјесме. Неколико седмица након авионске несреће и смрти три члана бенда, међу којима је био и Ван Зант, Јанг је на концерту извео мјешавину нумера „Alabama“ и „Sweet Home Alabama“, којом је одао почаст колегама музичарима и легендама јужњачког рока.

Витомировић је говорио о историјату бенда Lynyrd Skynyrd, њиховим почецима и специфичностима који су обиљежиле музичке каријере чланова бенда, али и о њиховом карактеру и енергији „којом су заразили цијели свијет и на тај начин залужили да буду у Rock&Roll Кући славних“.

Он је истакао и да је ово вече на одређени начин посвећено Мишу Пашети, Драгану Васиљевићу и многим другим морепловцима који су 70их година прошлог вијека у наш град доносили музичке плоче из цијелог свијета, које су за Херцег-Нови и рок фанове имале есенцијалну вриједност у промоцији рока америчког југа.