Звуком пиштаљке и бацањем лопте означен је почетак свечаности којом је синоћ у дворани Парк обиљежено осам деценија Кошаркашког клуба Приморје 1945, у години историјског успјеха и изласка на међународну сцену.

Јубилеј је прослављен у прусуству легенди југословенске и европске кошарке – Светислава Пешића, Миодрага Марића, Зорана Моке Славнића и Братислава Бате Ђорђевића, играча и управе Приморја, представника Општине Херцег Нови и пријатеља клуба, међу којима је и члан Управног одбора Куће славних града Њујорка, Жарко Ивковић.
Протеклих 80 година и пут од Караче до АБА 2 лиге приказани су ријечју и сликом, кроз подсјећање на незаборавне тренутке клупске историје и великане који су Приморје основали у скромним условима, вођени ентузијазмом и великом љубави према кошарци и свом граду. Историјат клуба приказан је кроз кратки документарни филм редитеља Ивице Видановића и монографију коју је приредио Александар Милетић.
Осам деценија Приморја свједоче о лијепој спортској причи, али и доказују истрајност, заједништво и љубав према игри која је у Херцег Новом постала дио локалног идентитета, истакао је предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић. Он је казао да је клуб израстао у симбол спортског духа и понос града, те честитао на првој побједи у АБА 2 лиги.
„Када је давне 1945. године група ентузијаста, међу којима посебно издвајам и тренера Рада Огурлића, основала клуб, тешко да су могли наслутити да ће њихова идеја прерасти у вишегенерацијску традицију која ће обликовати животе стотина младих Новљана. На Карачи се стварала историја у којој су пожртвованост и тимски дух били и важнији од побједе. Свака генерација додала је свој печат, свака утакмица била је још један доказ да је „Приморје“ заједница окупљена око истих вриједности“, казао је Катић.
Он је подсјетио да су многи играчи потекли из Приморја проносили славу Херцег Новог широм бивше Југославије, Европе и Америке, док су тренери и навијачи са истом страшћу чували дух клуба и преносили га новим генерацијама.
„У исто вријеме, клуб је био и остао мјесто окупљања, простор у којем су се учили тимски рад, дисциплина и солидарност. За многе младе Новљане, дворана је била и терен и школа живота. Ту су се склапала пријатељства, рађале амбиције и обликовали карактери. Управо зато можемо казати да је Приморје институција која је снажно утицала на друштвени и културни идентитет Херцег Новог“, поручио је Катић. 

Значај овог јубилеја за клуб и град, као и монографије и филма који су тим поводом настали, истакао је предсједник Приморја 1945, Жељко Рогановић. Како је казао, о Приморју је током осам деценија много изречено, не много написано, а највише „утиснуто у успоменама играча, тренера, функционера, гледалаца, спортских ривала и љубитеља најљепше међу свим спортским играма“.
„Вријеме је протицало, успомене и сјећања су се множили, али и полако нестајали, заједно са људима који су дијелове својих живота, а понеко безмало сав живот, посветили спорту и нашем клубу. Није то бројем велика група људи, али велики су њихови подухвати, оставштина, циљеви, који су уграђени у темеље кошаркашког спорта у Херцег Новом, а у неким случајевима и много шире. Највећи јесу часни мотиви који су их водили. На леђима подухвата који су из тих мотива настали ми данас стојимо и постојимо“, навео је Рогановић.
Додао је да је 2025, као година јубилеја, била у знаку разговора са бројним великанима клуба и кошарке о прошлости, садашњости и будућности Приморја. На основу тога, и доступне архиве, а из потребе да се традиција сачува од заборава, настали су филм и књига који су поклон клубу и граду.
„Сабране су успомене и документи, фотографије и сјећања који свједоче о томе како је Приморје расло заједно са Херцег Новим. Књига је омаж свима који су дио свог живота уткали у клуб, од пионира до савремених генерација, од тренера до навијача“, објаснио је Рогановић.
Говорећи о садашњости и погледу у будућност, он је закључио: „Приморје је данас градски клуб који стоји на здравим, стабилним ногама и добрим организационим основама. У спортском погледу, стоји уз најбоље кошаркашке колективе у земљи и пласманом у АБА 2 лигу први пут у историји награђени смо за посвећеност, труд, вјеру и рад“.
Признања за допринос развоју клуба уручена су предсједнику Општине Херцег Нови Стевану Катићу, власнику и оснивачу компаније „Царине“ Чедомиру Поповићу, као и двојици бивших играча и тренера, Слободану Перишићу и Јовану Огурлићу.
У име лауреата присутнима се обратио Слободан Перишић, члан прве генерације КК Приморје 1945. Емотивно говорећи о почецима клуба и ентузијазму који је пратио прве кораке новске кошарке, он се присјетио времена када је све почињало из ничега – на Карачи, са једним кошем и огромном вољом.
“Срећан сам вечерас, али и тужан што сам једини остао жив из те прве генерације. Тих година је био само ентузијазам, једна жеља и једна воља. Ми смо клуб стварали такорећи из пепела“, рекао је Перишић.
Уз осмијех се присјетио и свог првог додира с лоптом: “Игра се на пијаци, ја петнаест година, ноге ми се одсјекле. Молим Бога да ми нико не дода лопту – и кад ми је додају, ја не знам што ћу с њом. Бацим је, она упадне у кош... тако је почела моја каријера у Приморју.”
Перишић је испричао и анегдоту с једног турнира у Титограду, када су, након полуфиналног меча с Никшићем, кући понијели умјесто трофеја – једну лопту. Наиме, на Карачи су тада постојале само двије лопте, једна за тренинг, а друга за утакмице, па је донијети трећу лопту за њих био моменат раван освајању турнира.
“Ми смо играли кошарку на јуриш. Раде је имао жељу, али ми нисмо знали ништа осим онога што смо негдје видјели. У гимназију нам је тада дошао један професор ДИФ-а, професор Лазић. Он је знао кошарку, са ДИФ-а је све знао. Ми смо тада први пут добили плеја и видјели што то значи у кошарци. Он нам је поставио игру и ми смо од тада постали нешто важни у Црној Гори”, испричао је Перишић.
„80 плаво-жутих година“ музиком је употпунио новски састав Егзодуси.
Свечаност је приређена уз подршку Општине Херцег Нови, као један од догађаја у оквиру програма обиљежавања Дана општине.