Програмом „Новљани у Херцеговачком устанку 1875-1878“ јуче је у Меморијалном парку у Суторини обиљежен значајан јубилеј – 150 година од Невесињске пушке, устанка народа против Отоманског царства.
Част је и обавеза подсјетити на славне претке, слободаре који су храбро устали, а многи од њих и живот дали за свој народ, казао је предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић, истичући да је Невесињска пушка из темеља је уздрмала цијели српски народ.
„Периферија устанка, али центар дипломатске активности, била је Суторина која је као и Клек (данашњи Неум) тада била османска енклава још од времена Карловачког мира 1699. године. Херцег Нови је тада био под влашћу аустроуграске. Становништво Суторине било је веза Херцеговине са Херцег Новим још од времена Луке Вукаловића и његових устаника са сједиштем у Суторини. Како би помогли устанак и народ у Херцеговини гдје је владала глад, у Херцег Новом је формиран одбор који је прикупљао помоћ у храни, оружју и позивао добровољце да се придруже борби. Благајник одбора и секретар општинског уреда Јово Накићеновић писао је проглас у којем су позвали „све Славене“ и „сваког поштеног човјека, без обзира на вјеру и народност, који цијени слободу и поштује право“ да помогну устанак и борбу против Османлија“, казао је Катић.
Навео је и да је један од добровољаца био и професор Поморске школе у Србини, касније познати књижевник, Симо Матавуљ.
„Он је записао да су се у Поморској школи раније завршили испити како би ту било смјештено складиште за оружје. Истакао је и да је др Милан Јовановић у Херцег Новом отворио болницу за рањенике. Међу устаницима су били чланови бројних херцегновских породица. Част ми је што имам прилику да поменем и свог претка, Леса Катића који је предводио стотину, имао значајну улогу у Херцеговачком устанку и дао допринос ослобађању нашег народа“, казао је Катић.
Колико је устанак био значајан, потврђује и пажња коју је изазвао у тадашњем европском и свјетском јавном мњењу, навео је Катић истичући да су о храбрим устаницима писали „Руски мир“, новосадска „Застава“, британски „Манчестер Гардијан“ за који је дописник био археолог Антун Еванс чији су извјештаји о храбрим устаницима објављени и у збирци „Илирска писма“ 1888. у Лондону.
„Суторина и Херцег Нови су, више пута кроз историју, изградили стубове као носиоце историје нашег народа. То раде и данас. Ваљда нам је тако дато да будемо средина која је колијевка ствараоцима, свецима, задужбинарима и храбрим слободарима“, казао је Катић захваливши организаторима, учесницима и домаћинима на програму подсјећања на херцегновске подвижнике устанка поручујући да „ако допустимо заборав, својевољно пристајемо да вријеме изблиједи храброст, част и слободарство наших предака“.
Имена истакнута на спомен плочи у Суторини, подсјећају на генерације храбрих предака који су дали животе у различитим ратовима борећи се за исти циљ – слободу свом народу и отаџбини, казао је предсједник МЗ Суторина, Боро Лучић. Подсјетио је на записе из „Љетописа породице Лучић и суторинске парохије 1650-1930“ његовог претка, последњег свештеника из породице Лучић, оца Шпира Лучића, у којем је описан и устанак под војводом Луком Вукаловићем 1852. године који је претходио Невесињској пушци.
„Суторина, Зупци и Крушевице – били су гњездо устанка јунака за правду, слободу и народно благостање. И онда је била идеја наших предака да се дође до слободе и уједињења свих Срба и Славена. У цркви Светог Николе у Суторини 1.11.1852. године, на скупу суторинских јунака и соколова, у присуству војводе Луке Вукаловића, мој дјед Шпиро Лучић освештао је барјак и дао благослов да га јуначки и храбро носе, с њим се поносе, слогу и љубав чувају, под њим своје жеље постигну и душмана побиједе“, казао је Лучић.
Лучић наводи да је тада формирана зубачка војска, под истим барјацима учествовала и у Невесињској пушци.
„Суторинска чета у годинама 1875-1878, под официром Лесом Мијатовим Катићем, барјактаром Вуком Јоковим Беко, перјаником Милошем Перовим Лучићем, сви из Суторине, учествовала је у бојевима на Зупцима, Доњој Херцеговини, Клеку (Неуму), према Граховцу, на Вучјем долу, према Острогу, око Никшића, Билећи и све „у својој храни, одјелу и пушци“. Ратовале су и њихове жене, сестре, кћери носећи преобуку, храну и муницију. Ишле су по киши, снијегу од пет до 15 дана до бојишта. То су биле тешке године, али су нам показали како тада, тако и данас колико је важан идеал слободе. Зато се данас окупљамо да поштујемо оно чему су нас учили они, али и борци, јунаци осталих ратова - да се увијек треба борити за слободу, а када је достигнемо, борити се да је сачувамо“, казао је Лучић.
Проф. др Милан Милановић подсјетио је на ток историје овог краја од времена жупа Драчевица и Травунија до данас, појашњавајући која подручја је обухватала Стара Херцеговина. Истакао је да су Крушевице и Суторина биле турска енклава због договорене линије разграничења Гримани, између Турске и Млетачке републике. Како је казао, линија Гримани није била ни природна ни етничка, али је одолијевала мировним рјешењима, многим конгресима и конференцијама, а ове двије православне парохије изузете из граница Старе Херцеговине тек 1945. када улазе у састав Херцег Новог.
Како је између осталог истакао, обиљежавањем 150 година од Херцеговачког устанка подстицањем и развијањем културе сјећања, одужује се велики дио дуга према нашем завичају и славним прецима.
„Зато треба да се присјетимо храбрих устаника који су смјело и одважно устали и три године се борили против великог Отоманског царства. Не само што су се борили и гинули, него су стварали слободарску традицију отпора и борбе против окупатора коју данас баштинимо и преносимо новим нараштајима. Шта је то слободарска традиција? Један мудар мислилац је записао: „Традиција није обожавање пепела, него преношење ватре“. И ово наше окупљање треба да буде преношење искре слободе са старијих ка новим нараштајима“, истакао је проф. Милановић.
Појаснио је да је војска херцеговачких устаника била организована по узору на војну организацију у Црној Гори.
„За устанак у Херцеговини је формирано 16 батаљона, са одређеним бројем чета или такозваних стотина, тако да је у устаничкој војсци било тачно стотину чета. На овом нашем дијелу Старе Херцеговине, формиран је Зубачко-крушевички батаљон са осам чета: четири зубачке, двије крушевичке, једна суторинска и једна корјенићка. Преношење ватре и слободарске искре најбоље се може постићи ако укажемо на личне и породичне судбине устаника и повежемо наше претке са њиховим насљедницима до данашњих дана“, казао је професор Милановић, а потом подсјетио на храбре животе и часне поступке јунака Херцеговачког устанка, посебно командира Зубачко-крушевичког батаљона Тома Ђурова Томашевића, крушевичког сердара из Сврчуга.
У суторинској чети било је 108 устаника под командом Леса Катића, барјактар је био Вуко Беко, водници Томо Беко, Марко Малавразић, Божо Лучић и Перо Јанчић, перјаници Мишо Лучић и Јанко Беко, а војници чланови бројних братства са ових подручја.
Обиљежавању 150 година од Херцеговачког устанка присуствовали су и предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Милош Коњевић, представници свештенства, а у умјетничком програму учествовао је гуслар Вукоман Церовић.
Организатор програма је ОБНОР ХН 1941 – 1945, уз подршку Општине Херцег Нови и Мјесне заједнице Суторина.
