На подручју Општине Херцег-Нови има 99 црквених објетака, и то 74 православних и 14 римо-католичких, као и 11 рушевина. Ови сакрални објекти налазе се у дванаест српско-православних црквених општина, два српско-православна манастира и три римокатоличке жупе.
Mапа локација цркава херцегновске општине
1. Св. Никола у Крушевицама, 18. вијек. Предање говори о старијој цркви недалеко од садашње. Обновљена у 18. вијеку.
2. Св. Петка у Мокринама – Петијевићи, 17. вијек. По предању је подигнута на темељима старије цркве.
3. Св. Варвара у Мокринама, Гојковићи, 17 вијек. Обновљена 1849. године. Мокрине се први пут спомињу 1336. године у Которском архиву.
4. Св. Василије Острошки, Мокрине, Сврчуге, 1726.
5. Св. Ђорђе Мокрине, Лазаревићи, почетак 18. в.
6. Св. Госпођа, Пријевор. По предању веома стара, 17. вијек. Обновљена 1875. године.
7. Св. Стефан, Суторина (Шћепановићи), 17-18. вијек.
8. Св. Госпођа, Мојдеж (Брајевићи), 1701. године.
9. Св. Спас (или Св. Вознесења Христовог), Мојдеж, 1771. године.
10. Св. Јован, Суторина (Рајевићи). Предање говори о 12. вијеку, обновљена 1721. године. Сачувани стећци са уклесаним фигурама.
11. Св. Никола, Суторина (Лучићи), 17-19. вијек.
12. Св. Неђеља, Мојдеж (Потпланина), почетак 16. вијека. Обновљена 1891. год.
13. Св. Ђорђе, Суторина (Ћенич), 1650. г. Обновљена 1875. године.
14. Св. Преображеније, Игало (Суторина), 1875.
15. Св. Илија (Илијина Кита), Жвиње, 1600. година. По предању много старија.
16. Св. Ђорђе, Суторина, Жвиње, 17. вијек.
17. Св. Часног крста. Мокрине (Црљено Брдо). 17. вијек.
18. Св. Илија, Мокрине, 1704. године. Предање говори да је постојала старија црква на Црљеном Брду.
19. Св. Тројица, Ратишевина, 18. вијек. Била је некада у оквиру манастира Подпланина, којег је уништила француска експедиција 1806. године.
20. Св. Никола, Камено, 1701. године. Мјесто се први пут помиње у которским документима 1335. године.
21. Св. Стефан, Камено, 1702. Обновљена 1787.
22. Св. Јован. Камено. Обновљена 1805. г. на старијим темељима.
23. Св. Тома, Требесин, 1778. године. Поред остатака много старије цркве Св. Петра.
24. Св. Стефан, Сушћепан, обновљена у 19. вијеку. Темељи из 9-10 вијека.
25. Св. Ђорђе, Херцег-Нови, Топла. Из 1688. године.
26. Св. Спас, Херцег-Нови, Топла, 1713. Обновљена 1864. Центар Топаљске комунитади 17013-1797.
27. Самостан Св. Антона, Херцег-Нови, 17-18. вијек.
28. Св. Леополд, Херцег-Нови, 17-18. вијек. Ранији назив цркве Св. Марија, односно Св. Фрањо.
29. Св. Арханђел Михаило, Херцег Нови, 20. вијек.
30. Св. Јероним, Херцег-Нови. 17-19. вијек.
31. Св. Ана, Херцег-Нови, Савина. 16. вијек, обновљена у 20. вијеку.
32. Св. Сава, Херцег-Нови, Савина. 15. вијек. На темељима касноантичке архитектуре.
33. Мала црква Успења Богородице, Херцег-Нови, Савина. 15. вијек. На темељима цркве из 1030. године.
34. Св. Сергије и Вакх, Поди, 15. вијек. Предање говори да је старија, 8. вијек.
35. Св. Арханђел Михаило, Поди (Брајковина), 17. вијек. По предању врло стара.
36. Св. Никола, Жлијеби, 17. вијек. Црква је у обнављању задржала изворни кров од камених плоча.
37. Св. Стефан, Сасовићи, Кути, 1687. године. Ранија врло стара црква, била је ван порте и садашњег гробља, гдје се спомиње сахрањивање још из старе Жупе Драгачевице.
38. Св. Роко, Мељине. 1730. године. Мељине се први пут спомиње у дубровачким документима 1326. године као лука Жупе Драгачевица.
39. Св. Андрија, Кути. 15. вијек. Темељи из 11. вијека.
40. Св. Госпођа, Кути. 15. вијек. Предање говори о години 1050., старо парохијско гробље и да је грађена у вријеме Сарацена – 9. вијек.
41. Св, Тројица, Кути. 1726. године. Има археолошких индиција о старијој цркви.
42. Св. Илија, Ластва, Кути. 18. вијек. Посједује стећак са именом фамилије Вукосављевић.
43. Св. Ђорђе, Кути, Глоговик. 1690. године. Предање говори о старијој цркви, са веома старим гробљем и са двије гробнице са представама соларног диска.
44. Св. Василије Острошки, Кумбро. 19. вијек.
45. Св. Неђеља, Кумбор. 19-17. вијек.
46. Св. Покров Богородице, Кумбор. 17. вијек. Предање говори о 15. вијеку.
47. Св. Симеон, Ђеновићи. 16. вијек. Старо архаично гробље.
48. Св. Ђорђе, Убли. 17-18. вијек. Старо парохијско гробље.
49. Св. Госпођа, Убли. 14-18. вијек. У близини некропола – стећака.
50. Св. Никола, Бјелске Крушевице, Репаји. 16-18. вијек.
51. Св. Стефан, Ђеновић. 1870.
52. Св. Спиридон, Ђеновић. 1870-1910. године.
53. Св. Никола, Ђеновић. 16-17.вијек.
54. Св. Јован Претеча, Калимож, Бјелске Крушевице. 17. вијек. Предање говори о 15. вијеку. Калимож долази од грчке ријечи Калимог – табор, збијег, а извор у близини назива се Калинаос – лијепа вода.
55. Св. Врачи, Бијела. 18. вијек.
56. Св. Никола, Баошић. По предању из 16. вијека. Обновљена у 18. вијеку.
57. Св. Јеремија, Бјелске Крушевице. 17. вијек.
58. Св. Арханђел Михаило, Бјелске Крушевице. 16. вијек. Обновљена у 19. вијеку.
59. Риза Богородице, Бијела. Подигнута у 19. вијеку на темељима цркве из 12. вијека.
60. Св. Петра, Бијела, (Клин – на брду). 1783. године.
61. Св. Текла, Бјелске Крушевице. 1400. године, обновљена у 20. вијеку.
62. Св. Госпођа, Бијела, 18. вијек.
63. Св. Петар, Бијела. На темељима цркве из 9. вијека, обновљена у 15. и у 18. вијеку.
64. Св. Ана, Ђурићи, Каменари. 16-17. вијек.
65. Госпа од Розарија, Каменари. 19. вијек.
66. Св. Неђеља, Каменари, Јошица. 19. вијек. На темељима старије цркве.
67. Св. Никола, Каменари. 18. вијек.
68. Св. Ана, Каменару. 19. вијек.
69. Св. Госпођа од Кармела, Луштица, Росе. 18. вијек.
70. Св. Тројица, Луштица, Росе. 17. вијек.
71. Св. Пантелејмон, Луштица, Клинци. 17-18. вијек.
72. Св. Харитон, Луштица, Клинци. 16-17. вијек.
73. Св. Трипун, Луштица, Клинци. 16-18. вијек.
74. Св. Сава, Луштица, Клинци. 1800. године. Назив мјеста су Клинци добили по презимену клинчићи из 14. вијека – Твртковог доба.
75. Св. Арханђел Михаило, Луштица, Клинци. 1670. године. У њој је сачуван триод у коме се спомиње Стефан ’’од Скадра’’, тј. Венецујански штампар Срефан скадарник.
76. Св. Петка, Луштица, Мркови. 1600. године.
77. Комплекс манастира Св. Ваведења, Луштица, Мириште, острво Жањице. 15-16. вијек.
78. Св. Трипун, Луштица, Мркови. 20. вијек. Предање говори о старијој цркви.
79. Св. Лазар, Луштица, Мркови. 1600. године.
80. Св. Јован, Луштица, Жањице – Маровићи, 19. вијек. На темељима касноантичке базилике.
81. Св. Неђеља, Луштица, Забрђе, Мендегаји. 17-18. вијек.
82. Св. Андрија, Луштица, Забрђе, Митровићи. 18. вијек.
83. Св. Госпођа, Луштица, Забрђе, Тројановићи. 1783. година.
84. Св. Госпођа, Луштица, Радовановићи. 1787. година.
85. Св. Георгије, Луштица, Радовановићи. 16-17. вијек.
86. Св. Никола, Луштица, Радовановићи. 15-17. вијек.
87. Св. Петар и Павле, Луштица, Бргули. 15-16. вијек.
88. Св. Вартоломеј, Луштица, Бргули, Мардари. 15. вијек.
89. Велика црква Успења Богородице, Манастир Савина. 177-1799. године, са малом црквом Успења Богородице, конаком и Ризницом.
Списак и мапа цркава преузет је из књиге "Херцег-Нови: 22 саге о културном благу" Лазара Сеферовића
