Грб Општине састоји се од хералдичког троугаоног штита плаве боје на коме је сребрна каменом озидана кула са грудобранским круништем, окулусом и вратима отворених пољем, смјештена између два сребрна крина. Изнад штита је златна бедемска круна са три мерлона. Штит придржавају два златна грифона у усправном положају са крилима у замаху и златним огрлицама са гравираним годинама 1382. и 1718, ослоњени на златну ленту плавог наличја.

Заставу Општине чини бијело поље са централно постављеном усправном и положеном гредом, обје плаве, у цјелини опточене златно, на пресјеку греда је Мали грб општине дефинисан златним свитком - медаљоном. Односи страница заставе су 2:3. Ширина греде је 5/31 висине заставе. Ширина оптоке је 2/31 висине заставе.

Грб и застава Општине Херцег Нови причају комплексну причу о историји града и наслијеђу по којем је препознат, а осмишљени су по строгим правилима хералдике и вексилологије.

Грб се користи према стандардима муниципалне хералдике у три облика, као Мали, Средњи и Велики, свечани грб. Најсложенији приказ је Велики грб, док Средњи и Мали грб настају редукцијом елемената Великог грба.

Велики грб чине хералдички штит плаве тинктуре, шарже кула и два крина у сребрном емајлу, мурална круна са три мерлона у златном емајлу, чувари штита грифони у златном емајлу, златно емајлирана лента са натписом и наличјем у плавој тинктури.

Кула на грбу Херцег Новог представља симболички континуитет са градским печатом усвојеним 1883. године на којем је приказана Тора (главна градска капија у тадашњем изгледу), а која је уз извјесне модификације током ’30их, ’70их и ’80их година 20. вијека опстала као носилац визуелног идентитета Херцег Новог.

Бедемска, односно мурална круна која краси грб је хералдички стандард локалне самоуправе. Посједује три мерлона који говоре о величини Хецег Новог, односно броју становника у односу на цјелокупан број становника у држави. Златна боја муралне круне говори о податку да је Херцег Нови основао краљ.

Кринови који окружују кулу као хералдички симбол везују се за град још од периода настанка у XИВ вијеку, преко оснивача Котроманића, али и племићке породице Шимраковића (касније Стратинић-Стратимировић и Јововић), локалног старословенског средњевјековног племства које је насељавало дио данашње западне Црне Горе. Огранци ове породице су на подручју Херцег Новог опстали и током Османске владавине, а у периоду Млетачке управе дали допринос као носиоци локалне управе и муниципални донатори, чији се грб данас налази на главном порталу сакралног комплекса Св. Ђорђа и Св. Спаса на Топлој. Поред ових породица, крин у својим грбовима на подручју Херцег Новог користиле су и чувене католичке породице Буровић-Змајевић и Бућа, које су дале изузетан допринос у развоју града као вишедеценијски гувернери и главни заповједници одбране града у доба управе Млетачке републике. Секундарно значење крина у хералдици је богатство вегетацијом, што представља важну карактеристику Херцег Новог. Уколико се овај симбол тумачи у контексту хришћанске симболике, крин је симбол Богородице, а познато је да када се зброје све православне и католичке цркве у општини Херцег Нови највећи број је управо оних посвећених Богородици.

Чувари штита су два златна грифона у усправном положају, који заједно са елементима Малог и Средњег грба граде хералдичку композицију Великог грба. Инспирисани су најстаријим сачуваним приказима хералдичких фигура грифона пронађеним у цркви Св. Стефана на Сушћепану, чија је вриједност од стране државе Црне Горе уздигнута до нивоа културног добра од националног значаја. Грифони се налазе на парапетним плочама које потичу из прероманског периода, византијског су опуса, датиране у IX вијек, и свједоче о животу жупе Драчевице прије оснивања савременог Херцег Новог. У изворном хералдичком значењу грифон је симбол снаге, вођства и одважности.

Грифони-чувари штита имају огрлице са гравираним годинама херцегновских почасти - 1382. као година оснивања града и 1718, година оснивања Топаљске комунитади, односно стицања аутономије и права на независну управу локалног становништва у склопу Млетачке републике. Година оснивања града заузима почасну хералдичку десну (визуелну лијеву) страну.

Ослонац чуварима штита је лента на којој се налази исписан натпис „ГРАДЬ ВЬ НМЄ СТГО СТЕФАНА СЬЗДАХЬ“ (савремени превод: Град у име Светог Стефана саздах). Натпис је дат аутентично, на оригиналном старословенском писму и представља скраћени извод из “Повеље краља Твртка I” из 1382. године којом се помиње датум оснивања града.

Боје на симболима Херцег Новог рефлектују кључне карактеристике и вриједности општине: плава представља море и небо, сребрна (бијела) – чистоту, мудрост и мир, а златна – богатство, вриједност и традицију.

Аутор градских симбола је Новљанин, архитекта и хералдичар, Срђан Марловић.

Велики грб Општине Херцег Нови (.pdf)

Велики грб Општине Херцег Нови, позитив (.pdf)

Велики грб Општине Херцег Нови, негатив (.pdf)

Средњи грб Општине Херцег Нови, позитив (.pdf)

Средњи грб Општине Херцег Нови, негатив (.pdf)

Мали грб Општине Херцег Нови, позитив (.pdf)

Мали грб Општине Херцег Нови, негатив (.pdf)

Велики и Средњи грб Општине Херцег Нови, са натписима (.pdf)

Застава Општине Херцег Нови (.pdf)