Од модрих увала које памте кораке рибара и помораца, до кршевитих висина Орјена које чувају тишину камена и мунике – Херцег Нови је простор у којем природа, традиција и свакодневни живот чине јединствен спој.

За оријентацију приликом упловљавања у територијално море Црне Горе, односно уласка у Бококоторски залив, служе рт Оштра са лијеве и острво Ластавица, са десне стране.

Идући обалом, на три километра источно од центра Херцег Новог налази се насеље Мељине, са морском обалом у дужини од једног километра. Насеље се спомиње и прије оснивање града Херцег Новог, као лука Драчевица, у једном Дубровачком документу из 1371. године. Све до 1936. године, Мељине су имале Лучку капетанију. У Мељинама се налази један од најстаријих и најочуванијих лазарета на Јадрану, данас хотел и марина. Мељински лазарет саграђен је 1729. године, а 1741. године доведена је у њега и вода са Савине.

Мељине - фото Лазуре хотел и марина

Насеље Зеленика налази се на удаљености од четири и по километра источно од Херцег Новог, са морском обалом дугом два километра. Назив мјеста потиче од медитеранске зимзелене биљке зеленика. Зеленика је претеча организованог туризма у Боки (хотел „Плажа“ отворен 1902. године био је први хотелски објекат на црногорском приморју), као и значајна лука и станица некадашње уске пруге Зеленика-Сарајево. Сјеверно од Зеленике је село Кути, које се први пут спомиње 1450. године за вријеме владавине Стефана Вукшића Косаче, а име је добило по свом специфичном положају, од ријечи кутак.

Зеленика - фото хотел Белани

Идући даље ка истоку, на шест километара од Херцег Новог, налази се насеље Кумбор. Име је добило по италијанској ријечи „цонборго“, што у преводу значи предграђе (предање каже да је Кумбор био предграђе старог града Столи који је потонуо у земљотресу). Кумбор се као Цомбур спомиње у Млетачким документима из 1758. године. Некадашња војна база у Кумбору, затворена и стратешка зона деценијама, данас је преображена у један од најпрестижнијих туристичких комплекса на црногорском приморју.

Кумбор, Портонови марина- фото Портонови

Идући даље Јадранском магистралом, на осам километара источно од Херцег Новог налази се Ђеновић, насеље које је по предању било насељено и у грчко-римско доба, као грчка насеобина Столи (Столиум), стари град који је потонуо у море, вјероватно због земљотреса. И данас се локалитет на западној обали Ђеновића тако назива. Данашње име Ђеновић (Gioneoevich) први пут се спомиње у млетачким документима.

Ђеновић, Празник мимозе - фото Вук Илић

На дванаест километара источно од Херцег Новог налази се насеље Баошићи, у дужини од два километра. По једном предању, мјесто је име добило по породици Балшић, која је настањивала овај крај, а по другом по Баоши Цвјетковићу, који је овдје населио из Зете 1590. године. О поморској традицији овог мјеста свједочи податак да су за процвата поморства у Боки, Баошићи су у једном периоду имали преко 30 бродова дуге пловидбе и преко 50 поморских капетана.

Баошићи, Празник мимозе - фото Милош Самарџић

Бијела је од Херцег Новог удаљена 13 километара, у правцу истока. Мјесто се први пут спомиње у једном которском документу из 1333. године под именом Санкти Петри (Свети Петар), и то у оквиру Которског дистрикта, док се у документу из 1355. године помиње под садашњим називом - Бијела. Заправо, Санкти Петри је било име локалитета гдје се налазио бенедиктински манастир и црквица, а данас се тај локалитет назива Раке. Назив Бијела је, вјероватно, везан за пространо и плодно поље дуж којег је текао поток називан и ријеком (отуда и назив локалитета Подријеку). Има индиција о припадности Бијеле жупи Драчевици, односно њеном средишњем мјесту унутар жупе. Мјесто је препознато по поморској и бродоградитељској традицији, која траје и данас.

Бијела - фото Вук Илић

На почетку тјеснаца Вериге, а на 15 километара источно од Херцег Новог, налази се насеље Каменари. Назив је добило по врсним каменоресцима, каменарима. Многе цркве и палате на нашој обали, али и у Венецији, изграђене су од надалеко познатог црвеног камена из засеока Ђурићи у Каменарима. Од тог мјеста трајект превози путнике кроз тјеснац Вериге до Лепетана, на другој обали Бококоторског залива. Тјеснац Вериге је широк свега 350 метара, и то је најужи тјеснац у заливу. Како стоји у записима, име је добио по невољном догађају из 1624. године, када су у Боку упловили гусари из сјеверне Африке и опустошили Пераст. Након тога догађаја, по предању, Пераштани и Которани су, да би се обезбједили од изненадних гусарских упада, у најужем дијелу тјеснаца развили су с једне обале на другу, гвоздени ланац-вериге.

Каменари - фото Адриатика

Полуострво Луштица, иако с друге стране залива, дио је новске ривијере – својим животом, причама и пејзажом који одликују маслињаци, камена села и тихе увале.
Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 квадратних километара, пружајући се у дужини од 13.2 километра и највећој ширини од 5,9 километара. Повезано је са остатком црногорске обале Јадранском магистралом преко Тивта. По предању, име Луштица добило је зато што изгледном подсјећа на љуску, а по другом тумачењу од ријечи луг (лушки). Под тим именом се спомиње за вријеме српског краља Радослава (1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, након чега је већи, сјеверозападни дио припао територији општине Херцег Нови, а југоисточни општини Тиват. На свом печату имала је лик Светог Арханђела Михаила. Почеци школства на овом простору, у Радованићима, сежу у 1879. годину. Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Светог Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Свети Сава.

Луштица - фото Вук Илић

На сјеверозападној обали Луштице налази се мало рибарско мјесто Росе, удаљено 1,7 наутичких миља од Херцег Новог. Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа - риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза, коју су Сарацени (тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Росе се спомињу и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме су у том мјесту биле царина и лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Свете Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Свете Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим.
Цијеле Росе, као и полуострво Луштица, бременити су археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије.

Луштица, Росе - фото Вук Илић

Јужно од Роса, на удаљености од око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се увала Жањиц, у амбијенту старих маслињака и бујне вегетације. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза, дуга преко 300 метара и широка до 15 метара, са бијелим облуцима, а дуж обале налазе се угоститељски објекти. Непосредно уз плажу налази се црква Светог Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом, као и бројним пловилима која превозе излетнике. Између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, налази се увала Мириште, такође једно од омиљених одредишта током љета. У близини Арзе налази се шкољ-острвце Жањиц, колоквијално називано и Мала Госпа, а на њему је манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.

Луштица, увала Мириште - фото Милош Самарџић

Између увале Златна лука и рта Мокра гора на полуострву Луштица налази се Плава шпиља, око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Једна од најинтересантнијих природних творевина ове врсте у Средоземљу, настала је испод клифа високог око 30 метара. Пећина има два отвора - виши од око 4 метра налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Унутрашњост пећине је скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 метара, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 квадратних метара. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито пријеподне, сунчеви зраци се одбијају од површину мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору и своду пећине специфичну нијансу плаве боје, по чему је и добила име Плава шпиља. У шпиљу се улази мањим пловилима, а купање је посебан доживљај коме се посјетиоци увијек изнова враћају и радују.

Луштица, Плава шпиља - фото Вук Илић

Људи са овог поднебља, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке па је, уз домаћу медитеранску флору, Херцег Новом богат са преко 200 врста различитог тропског и суптропског биља. Такве врсте наћи ћете у парку некадашњег хотела „Бока“, у чијем средишту је фонтана са скулптуром богиње лова (рад вајара Петра Палавичинија), као и у парк-врту Градског музеја на Топлој, палате коју су Мирко и Олга Комненовић оставили граду. Зелена градска оаза је парк Савинска дубрава - вијугаве стазе кроз густу шуму смјештену на кречњачком гребену.

Парк врт, Градски музеј

Залеђе Херцег Новог открива другачију, али једнако богату димензију овог краја, гдје природа и традиција живе у складној симбиози. Масив Орјена уздиже се над градом, а у његовом подножју смјештена су села са богатом историјом и бројним породичним газдинствима, која нуде аутентичан поглед на живот, изван градске вреве.

Орјен, Орјенска локва - фото Немања Ристић

Масив Орјена одликује сурова љепота - централни дио је пун камених платоа, распуцалих стијена и дубоких јама, а планину, уз сивило кречњака, испуњава и зелена боја густих шума. Масив захвата преко 400 ха, простире се на територији три државе и пет општина. На Орјену се налази највиши врх на Јужном Јадрану – Велики Кабао (1895 м.н.в.), као и локалитет који слови за најзанимљивији детаљ приморских Динарида, фантастична формацију гео-насљеђа - 300 метара висока литица Субриног амфитеатра.
Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. Према предању, за лијепог времена Орјен се види са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане он био источни навигациони оријентир - лат. „ориенсентис“ значи дизати се, расти, излазити. Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз, Орјен.
Планинарење на Орјену јавља се као рекреација и спорт постепено током аустроугарске владавине овим крајем, а као засебна активност након након Првог свјетског рата. Остао је забиљежен долазак престолонасљедника, принца Рудолфа Хабзбурга, који је као планинар и као пасионирани орнитолог током приватне посјете изашао на врх Орјен. Данас херцегновско залеђе посједује веома разуђену и квалитетну мрежу маркираних планинских стаза, што планинарских, што шетачких, највећим дијелом смјештених у оквиру Парка природе Орјен.

Орјен - фото ТОХН

Најпознатије излетиште у залеђу Новог је село Врбањ. На Врбању се налази и авантуристички парк, направљен у буковој шуми, поштујући све стандарде заштите животне средине и користећи само природне материјале. Парк је смјештен на 1100 м надморске висине и један је од најсавременијих адреналинских паркова у региону. На седам хиљада квадратних метара налази се пет полигона са 44 елемента и 200 метара дугачким зип-лајном. Полигони су подијељени по категоријама – од најлакшег, прилагођеног за дјецу од 6 година, до најкомпликованијег, прилагођеног мало спретнијим и искуснијим корисницима. У оквиру парка се налази и уређена зона за одмор и рекреацију.

Орјен, Врбањ, авантуристички парк

На 1160 м.н.в, око 15 километара од Херцег Новог, налази се планинарски дом „За Вратлом“, којим газдује Планинарски клуб „Субра“. Објекат је капацитета 50 лежаја, са водом и струјом, а од дома маркиране стазе воде према неким од најатрактивнијих дестинација на масиву.

Орјен, Орјенски ђир - фото Вук Илић

Атрактивно одредиште је и село Жлијеби, до којег, уз асфалтни пут, води и стари серпентински пјешачки пут, са мноштвом прекрасних видиковаца. Серпентине и село спаја исто градитељско насљеђе и исти локални седиментни камен, од кога се некада све радило и то без везивног материјала: од међа и путева, до кућа и кровова.

Жлијеби - фото Звездана Кујовић

Више информација о Парку природе Орјен можете наћи на: https://orjen.me