У периоду од 17. до 30. априла у нашем граду биће одржан 28. ХАПС (Херцегновске априлске позоришне свечаности), у оквиру којег ће новској публици бити представљене музичко сценске форме, као и драмске представе са маркантном и упечатљивом музиком, поручено је на данашњој конференцији за новинаре у фоајеу Дворане “Парк”.
ХАПС ће отворити представа “Магбет” (Град театар, Будва/ Српско народно позориште, Нови Сад /Београдско драмско позориште/ ИТАКА Арт центар/ Úјвидéки Сзíнхáз (Новосадско позориште)), за коју директорица ЈУ “Град театар” Милена Лубарда Маројевић истиче да је продукцијски веома захтјевна.
“Прије свега јер се ту истовремено сретну глумци из четири различита ансамбла и све друго што уз њу иде. То је још један доказ да се није ишло лакшим начином при одабиру представа, већ оним што публици треба да донесе нешто ново. “Магбет” Шекспиров комад, трагедија која се заправо граничи са бајком је свима познат. Ово је једно тумачење гдје имате три Леди Магбет, три Магбета, која заправо много више функционише визуелно и асоцијативно него онако пратећи текст, иако су сви важни елементи тог текста ту”, казала је Лубарда Маројевић.
У име Хрватског народног казалишта из Мостара, Анита Милићевић, скренула је пажњу на представу „Ноћ са Алексом“, која ће бити одиграна 28. априла.
„Сам драмски текст је класичан, али редитељ је направио нешто сасвим друго, направио је пост драмску представу, са јако пуно музичких елемената. Ово је представа о Алекси Шантићу, није биографска и приказивање живота на класичан начин. То је једна ноћ приказана са пуно музике и физичког театра“, истакла је Милићевић.
Тема ХАПС-а „Позориште и музика“ прикладни је не само за Херцег Нови као приморски град и ревијални фестивал какав је ХАПС, већ пружа и неизмјерне могућности истраживања, казала је селекторка Милина Ковачевић.
“Поред музичких представа, односно музичко сценских форми, на фестивалу ће бити приказане разне драмске представе које имају маркантну, упечатљиву, важну музику. Поред редовног, на ХАПС-у ће бити уприличен и пратећи програм. На захтјев публике, биће организована “олд сцхоол дисцо” журка 21. априла, под називом “Ундергроунд Цлуб”, у простору некадашње дискотеке Боливар. У склопу фестивала биће организована и радионица “Породично разгибавање”, у конгресној сали Института Др Симо Милошевић, као и свирке у локалима који су пожељели да раде са ХАПС-ом, да цијели град плеше у ритму музике”, наводи Ковачевић.
Сликарка, новинарка и публицисткиња Витка Вујновић је истакла да је година између два ХАПС-а побједничка година за Херцегновско позориште, у којој су побране многе награде и признања.
“Током тог периода смо као некадашњи добри станари подсјетили да је палата Буровина напуштена, запуштена и често на мети вандала. Позоришту и креативцима из града она је била и у сјећању остаје други дом. Још једном смо апеловали на надлежне да врате зграду Херцег Новом јер он то заслужује, па чинимо то и данас на почетку ХАПС-а, признајући да има добрих помака, али да резултата још нема јер они не зависе само од воље надлежних у Херцег Новом”, казала је Вујновић испред Херцегновског позоришта, које је било и остало један од темеља овог фестивала, али и позоришног живота у граду.
Секретарка за културу и образовање Општине Херцег Нови, Ане Замбелић Пиштало, подсјетила је да је у стратешком документу развоја општине Херцег Нови до 2027. године рјешавање проблема саме зграде у којој би Херцегновско позориште радило – третирано као важан сегмент и задатак који локална управа треба да реализује.
Она је овом приликом напоменула и да је по усвајању националне стратегије развоја културе, која је сада у фази нацрта и налази се на јавној расправи, локална управа у обавези да осмисли и локалну стратегију развоја културе.
“Општина Херцег Нови и Секретаријат за културу и образовање дали су свесрдну подршку када говоримо о финансијског контрукцији за реализацију 28. ХАПС-а, уз посебан осврт на ХАПСић који је третиран кроз локални акциони план за подршку програмима намијењеним дјеци и младима. Посебно радује чињеница што овогодишњи ХАПС отвара представа “Магбет”, јер је сам Шекспир као стваралац музици давао посебан значај. У периоду када је стварао, музика је била посебно третирана, тако да се онај који није знао да чита и да разумије музику сматрао лоше образованим човјеком”, истакла је Замбелић Пиштало.
