На пуној Канли кули синоћ је свечано отворен 11. Трг од ћирилице, културно-духовна манифестација која ће и ове године бити у знаку значајних јубилеја, а након церемоније отварања уприличен је „Ђедов сабор – од Дунава до мора сињега“ посвећен 130. годишњици од рођења, 45 година од представљења и 10 година од преноса моштију Преподобног Јустина Ћелијског.

Честитајући граду славу оснивача – Светог првомученика и архиђакона Стефана и почетак Трга од ћирилице, митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да је отац Јустин од најраније младости ишао путем светих апостола, светих мученика, свједока Христових и тежећи вјечној и нетрулежној слави небеској развио дарове, међу којима су и његова духовна чеда – митрополит Амфилохије и владика Атанасије.

„Његови су премноги дарови заблистали вјечном Божијом свјетлошћу, те се јавио као оригинални мислилац, дубоки теолог, велики пастир, пјесник, стваралац, писац и што је посебно важно нагласити, духовни отац. Прије свега мислим на двије генерације епископа Српске православне цркве који су били његова духовна чеда... Ми смо овдје имали тај изузетан благослов да двојица од његових истакнутих ученика буду нама пастири кроз неколико претходних деценија. Оставили су неизбрисив траг у животу цркве, српског народа и цијелог православља и наставили дјело оца Јустина. И они су се јавили као велики теолози, као велики пастири, као пророци овог времена који разобличавају зло и лажи у времену у коме живе, али и у времену које долази послије њих. То су наши духовни родитељи митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Они су заиста, међу осталим ученицима оца Јустина, најљепши вијенац његовога дјела“, поручио је митрополит Јоаникије.

Отварајући „Трг од ћирилице“, предсједник Општине Херцег-Нови, Стеван Катић је истакао да су трајање и истрајавање ове манифестације потврда да смо на правом путу; путу поштовања, очувања вјере и народних обичаја као највећег културног добра.

„У такво културно добро које представља идентитет нашег народа, спада и очување ћириличног писма. Зато већ 11 година у Херцег-Новом трају изузетно квалитетни програми уоквирени под називом Трг од ћирилице. И тада, када је основана, и данас дуже од деценију касније, ова светковина је луча да се опоменемо, да не заборавимо, да освјетлимо просторе сопствене историје и идентитета који су исписани ћириличним писмом. Очувањем ћирилице, чувамо постојање нашег народа“, казао је предсједник Катић.

Како је истакао, Херцег-Нови је од оснивања, прије скоро шест и по вијекова, предодређен да чува улаз у Боку, мири превирања истока и запада, да брани своје, а поштује туђе.

„Показао је то небројено пута до сада – слогом и заједништвом у смутним временима када се бранила слобода и вјера; пријатељством – када је требало пружити дом и уточиште прогнанима; толеранцијом и међусобним разумијевањем – сваког дана градећи бољу заједницу, једну породицу народа у којој  ће сви бити једнаки и поштовани“, поручио је Катић.

Захвалио је на сарадњи Црквеној општини Топљско-херцегновској, честитао учесницима манифестације и исказао задовољство што је значај Трга од ћирилице препознало и Министарство културе и медија ЦГ које је пружило подршку.

На тему сабора „Преподобни отац наш Јустин – светосавски лучоноша праве вјере Христове“, бесједио је проф. др Богољуб Шијаковић.

Културно-умјетнички програм отворила је наша млада суграђанка, вокална солисткиња Теодора Бајић која је премијерно извела пјесму „Божији слуга“ по тексту и на музику Радована Ралевића, у аранжману Ђура Познановића и продукцији Марка Митровића.

У програму су учествовали и Музички ансамбл „Фенечки бисери“ из Београда, Ансамбл народних игара и пјесама „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, драмски умјетници Горан Славић и Ивана Жигон, народни гуслар Жељко Вукчевић, Српско православно пјевачко друштво „Свети Сава“ из Херцег Новог, као и чланови Витешког друштва „Свети Стефан“.

Покровитељи програма су Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег-Нови, ЈУК Херцег Фест, Министарство културе и медија Црне Горе, Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Манастир Острог.