„Ништа као културно наслијеђе не може да бескрајно, а поуздано свједочи о судбини града и његових људи“ – једна је од порука са синоћње промоције репринта другог допуњеног издања књиге „Херцег Нови – 22 саге о културном благу“ аутора, професора Лазара Сеферовића.

Ново издање је посвета истакнутом црногорском и европском сликару Воју Станићу поводом 100 година живота и 75 година умјетничког стваралаштва.
Сваком Новљанину је задовољство када има прилику да говори о свом граду и његовој културној баштини, а професор Сеферовић то неуморно ради током цијелог живота, казао је потпредсједник Општине Херцег Нови, Мирко Мустур.
„Изузетно је велики подвиг своје знање као историчара умјетности, преточити у ријечи и оставити писан траг као историјски извор, својеврсну енциклопедију богате културне баштине Херцег Новог. Господин Сеферовић је управо то урадио и међу корице ове књиге смјестио свој научно-истраживачки рад поклањајући га свима нама и генерацијама које ће доћи. Посебност овог издања очитава се већ на првим страницама гдје је прича о истакнутом сликару Воју Станићу, који је попут многих умјетника, у Херцег Новом нашао свој дом и инспирацију да ствара и осликава јединственост нашег града и његове медитеранске душе“, казао је Мустур.
Како је казао, изазов данашњице је очувати праве вриједности и остати град културе који зна да цијени традицију.
„То подразумијева снажну подршку локалне самоуправе очувању културног блага које је овдје стварано скоро шест и по вијекова. То је оно што један град чини посебним, јединственим, што је темељ на којем се гради даље. Зато смо прихватили иницијативу господина Сеферовића и подржали га у намјери да граду поклони још једно издање ове вриједне књиге. Херцег Нови није тешко вољети, није му тешко ни припадати, он је дио свих нас, а писати о њему је вриједно сваке хвале, зато још једном захваљујем господину Сеферовићу на новим страницама и прелијепим фотографијама које ће додатно промовисати наш град и свима показати зашто је Херцег Нови - Херцег међу градовима“, казао је Мустур.
Подсјећајући на професорски позив који је са много љубави и ентузијазма обављао, његова ученица, сада књижевница и професорица Љиљана Томановић Пономарев истакла је да је на тај начин низу генерација професор Сеферовић отварао нове свијетове историје умјетности који су за њих тада били недостижни.
„Мислим да је управо та професорска мисија утицала на формирање генерација младих људи као личности широког образовања и знања, то се осјећало и захваљујући томе постајали смо грађани свијета”, казала је Томановић Пономарев.
Допринос професора Сеферовића у развоју културе и туризма Херцег Новог је тако велики да га треба посматрати као мисионара, казала је Томановић Пономарев.
„Он је за овај град био значајан због свих манифестација које је лично подупирао и са истим ентузијазмом и љубављу са којом је нама предавао историју умјетности, посвећивао се сваком сегмент свог рада преносећи тај осјећај на околину и људе са којима је радио. Кроз његов приступ видимо колики је значај личности у једном друштву и колико може допринијети”, закључила је она.
Љубав према умјетности и култури, чији је судионик и стваралац већ 40 година, развила је захваљујући снажном утицају професора Лазара Сеферовића, казала је публициста и новинар, Витка Вујновић.
„Био је професор који поштује и изузетно познаје свог ђака, развијао је диван начин размишљања, тјерао нас је да мислимо али и да осјетимо. Рекао би „на следећи час умјетности понсите сендвиче, путујемо” и онда би пустио музику. Није га интересовало ко је написао дјело, из ког је периода, тражио би нам да напишемо шта осјећамо док слушамо музику или док гледамо неку слику. Мислим да је ту направљен мој заокрет ка култури, развијена љубав и траје до данас, што ме радује. Тврдим да нас бављење културом, данас у свакодневици која није сјајна, пуни позитивном енергијом”, казала је Вујновић.
Она је подсјетила на наук који су запамтили сви ученици и сарадници професора Сеферовића.

„Ништа као културно наслијеђе не може да бескрајно, а поуздано свједочи о судбини једног града и његових људи. Зато је свако, па и најнезнатније истраживање драгоцјено, а истраживање професора Сеферовића била су и обимна и рађена с љубављу и брижљиво до те мјере да никога никада не заборави, никога не повриједи. Истовремено су сва писана питко, била занимљива научницима, а драга и пријемчива читаоцима”, казала је Вујновић.
Пратећи професоров рад од прве књиге на даље, ослушкујући коментаре оних који су читали његова дјела, издвојила је се једна од професорових мисли која заокружује важност његовог рада, казала је Вујновић.
„Казао је да „није величина Новога само у набрајању великана који су долазили или живјели у нашем граду. Величина Новога је и у ономе што Новљани носе из Новога у свијет”. Са „Сагама”, са књигама Лазара Сеферовића, са свим оним што је написао, са свим фотографијама које је објавио, сигурна сам да носе у свијет и траг оне чудесне новске душе и то је највећа вриједност и његових књига и свих записа, слика, истраживања о Новоме и његовом културном благу”, казала је Вујновић.
Подсјећајући на живот и рад Воја Станића, Вујновић је подијелила са публиком да је његову изложбу у Галерији Јоспи Бепо Бенковић за мјесец видјело више од 2000 људи, што је изузетно добро, те да је коментар запослених да су том изложбом вратили атмосферу у галерији у златне осамдесете.
Аутор, професор Лазар Сеферовић био је поносан публику која је с пажњом пратила промоцију и заједничку љубав према Херцег Новом.
„Ако ико добро познаје Бетовена, којег сам у Гимназији предавао и волио, онда сам то ја. Знам зашто није могао чути своју Девету симфонију, а ово је била моја Девета симфонија коју вечерас нисам чуо. Поента моје нове књиге је Војо Станић, легенда свјетског сликарства који је град Херцег Нови као метафору замијенио својим сликарским универзумом. Војо Станић је био више од мог ментора, био је моја инспирација”, казао је Сеферовић поручујући на крају да је „Херцег Нови његова највећа љубав”.
Покровитељи репринта другог допуњеног издања „Херцег Нови – 22 саге о културном благу” су Општина Херцег Нови и градска Туристичка организација.