Свеобухватне, научно утемељене биографије „Писац и прича - Стваралачка биографија Иве Андрића“ Жанете Ђукић Перишић и „Агон и Меланхолија - Живот и дело Милоша Црњанског“ Горане Раичевић представљене су синоћ у Кућа нобеловца Ива Андрића. Овом књижевном вечери под називом „Андрић-Црњански: Судбине и коментари“ почела је нова сезона програма у дому нобеловца у Херцег Новом.

О биографијама и стваралачким процесима Андрића и Црњанског, рецепцији дјела два писца у свијету, о њиховом пријатељству, окренутости ка култури свог народа и жељи за њеним побољшањем, као и о приступу писању биографија и издаваштву говориле су ауторке Жанета Ђукић Перишић и Горана Раичевић, директорица „Академске књиге“ Бора Бабић, а публику је кроз разговор водио књижевник Вуле Журић.
У публици су, међу бројним љубитељима књижевности, били и предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић, секретарка за културу и образовање, Ана Замбелић Пиштало и аутор поставке у Кући Ива Андрића, др Владимир Рогановић.
„Почаствована сам што сам на овом мјесту и што могу, окружена Андрићевим духом, да говорим нешто о ономе како сам ја размјела његову књижевност и о овој књизи“, казала је Жанета Ђукић Перишић.
Како је истакла, кроз стваралачку биографију покушала је да открије Андрићеве биографске знакове поред пута и да покаже како живот и биографија утичу на стварање умјетничког текста.
Андрић и Црњански су били цјеложивотни пријатељи, казала је Раичевић, наводећи да су они два највећа југословенска писца двадесетог вијека, те да су обојица, иако потичу из различитих области, били Југословени.
„Драго ми је што сједимо на овом посебном мјесту, у Андрићевој кући. У неку руку, он је овдје угостио и свог пријатеља Милоша Црњанског. Кажем да су били пријатељи зато што се никада нису посвађали, живот их је одвео на двије различите стране, али њихова преписка свједочи о томе, иако је сачувано само оно што је Црњански писао Андрићу“, рекла је Горана Раичевић.

Подсјећајући на ријечи Милоша Црњанског да ће „живот увијек бити нешто више од литературе“, Раичевић је истакла да је за настанак двије студије које говоре о животним судбинама књижевних великана заслужна издавачица, директорица „Академске књиге“, Бора Бабић.
„Сада када смо у овом амбијенту ја заиста мислим да само градови који улажу у културу имају будућност“, поручила је Бора Бабић, захваљујући се публици на присуству, а Општини Херцег Нови што је подржала организацију ове књижевне вечери.
Монографије Жанете Ђукић Перишић и Горане Раичевић су својеврсне синтезе онога што је до сада написано о животима два писца, а у исто вријеме подстицај да се иде даље у ишчитавања и истраживања. Обје књиге су настале након година истраживања и писања о Андрићу и Црњанском, објаснила је Бабић и закључила да су ово незаобилазна дјела, без којих се „више ниједна књига о овим писцима не може написати“.
Учесници су разговарали и о разлици између публицистичког приступа биографији, наводећи да је њега у писању о Андрићу користио Михаел Мартенс, и научно утемељеног приступа којим су се у писању свих студија водиле Жанета Ђукић Перишић и Горана Раичевић.
Књижевник Вуле Журић казао је да монографије „Писац и прича“ и „Агон и Меланхолија“ на себи својствен начин настоје да „споје, приљубе једно уз друго оно што су Андрић и Црњански живјели и оно што су писали“.
„Ово је заиста једно вече за памћење свима нама, у овом окружењу, миру и мирису провести вече са два писца, двије жене које су о њима тако добре књиге написале и једне која их је објавила“, рекао је Журић.
Тема је била и издавачка продукција Академска књига, чији је циљ објављивање капиталних дјела. Како је истакнуто, ова издавачка кућа орјентисана је на научно утемељена остварења и посматра књигу не као тржишну, већ као културну вриједност.
Покровитељ програма „Андрић-Црњански: Судбине и коментари“ је Општина Херцег Нови, а организатор Секретаријат за културу и образовање.