Делегација Општине Херцег-Нови, представници МЗ Суторина као и борачких организација ОБНОР-а 1941 – 1945 Херцег-Новог, Котора и Тивта положили су цвијеће на Споменик палим борцима у Суторини и тиме традиционално обиљежили Дан борца. Уз интонирање југословенске и црногорске химне, делегације, генерални конзул Републике Србије у Херцег-Новом Мићо Роговић и мјештани су минутом ћутања одали почаст свим борцима који су дали живот за слободу.

Слобода је увијек била један од највећих идеала нашег народа што потврђују многа историјска свједочења која се налазе у књигама, усменом предању или на споменицима, казао је потпредсједник Општине Херцег-Нови Милош Коњевић и додао да су управо данас на мјесту које одаје почаст јунацима, херојима који су кроз историју за идеал слободе платили највећу цијену и положили своје животе.

„У оквиру овог спомен парка у Суторини налази се споменик Бокељима и Црногорцима који су савладали Наполеонову војску, биста вође Херцеговачког устанка војводе Луке Вукаловића, споменик палим борцима Народноослободилачког рата, споменик палим борцима у рату 1991-1995, као и споменици добровољцима у Херцеговачком устанку, Балканским ратовима и Првом свјетском рату. Ови споменици стоје као вјечна порука да борба за слободу није избор, већ обавеза! Чувањем сјећања на све оне који су кроз вјекове бранили наш крај, ми чувамо идеал слободе у нашим срцима и преносимо га генерацијама које долазе. Чувањем сјећања на ове јунаке, ми одржавамо и завјет који су нам својом жртвом дали, а то је да њиховим путем наставимо, да се за опште добро боримо, да никада не посустајемо“, казао је потпредсједник Коњевић.

Истакао је да се данас слобода угрожава на разне начине, али је сасвим сигурно да је чувамо његујући успомене на борце и њихову жртву.

„Времена су као и увијек чудна и конфузна, и многима од нас није јасно како слободу одбранити. Ипак једно јесте јасно! Чувањем успомене на хероје наше прошлости и полагањем цвијета на њихове гробове и споменике, одржавамо и искру слободе у нама, а све оне који нам слободу покушају угрозити подсјећамо да се та искра може претворити у пламен који ће их сурово прогутати“, казао је потпредсједник Коњевић.

Споменик је подигнут 1982. године када је тадашња генерација ученика школе у Суторини, желећи да да свој допринос сјећању на оне који су дали животе за бољу будућност, сакупљала облутке и доносила да се уграде у будуће спомен обиљежје, присјећа се предсједник МЗ Суторина Боро Лучић, тада ученик другог разреда основне школе.

„Тада, нажалост нисмо знали да ће један од мојих другова који је са нама скупљао те облутке, осамнаест година касније положити свој живот за исте идеале за које су положили и борци у Другом свјетском рату. Потом је дошло вријеме да се вратимо у далеку прошлост и подигнемо спомен плоче за све Суторане, мјештане и грађане који су дали своје животе кроз историју, а историја нас учи да се она понавља и да ће увијек бити потребно бити спреман дати жртве за слободу која је стално на ударо некога или нечега. Зато овдје није толико потребно држати говоре него је најпотребније доћи и погледати колико је људи дало животе и са којим окупаторима смо се борили“, казао је Лучић.

Лучић је истакао да споменик у Суторини мора бити путоказ младим људима и мјесто сталног окупљања гдје ће се живјети духом свих оних који су погинули за слободу, али и изразио наду да ће владати мир те да неће бити потребе да се постављају нове спомен плоче.

Дан борца се одувијек обиљежава у Суторини и доживљава као дан патриотизма, дан отпора према окупацији и дан који симболише слободарски дух народа ових крајева, казао је у име херцегновског ОБНОР-а 1941 - 1945 Владимир Мрачевић.

„Наше присуство овдје је доказ да се не одричемо наше прошлости и да смо одлучни да кроз обиљежавање овог датума новим генерацијама укажемо на свијетле странице наше историје. На једном мјесту чува се успомена на више генерација Суторана који су дали своје животе у разним ратовима, а свима њима је заједничко да су их дали на бранику своје родне груде. Зато данас млађе генерације ове активности треба да виде као наставак и саставни дио најсвијетлије револуционарне традиције ових простора, од славних устанака Првог свјетског рата, преко НОБ-а, па све до данашњих дана“, казао је Мрачевић.