На првом руралном парламенту одржаном у Никшићу, у организацији Мреже за рурални развој Црне Горе, којем је присуствовало преко 300 учесника из земље, региона и Европе, истакнути су најбољи примјери праксе међу којима и Општина Херцег Нови.

Наиме, наша локална самоуправа је на првом мјесту у Црној Гори по укупној подршци пољопривредницима у 2023. години.
Буџетом Секретаријата за туризам, економски развој и инвестиције опредијељено је 100 000 еура за пољопривреднике у Херцег Новом, што је значајно повећање у односу на претходне године, потврдио је секретар Ненад Витомировић.
„Није ријеч само о средствима, већ о укупној подршци пољопривредницима како би им обезбиједили оптималан развој. Ту мислим на санацију путева, сагледавање проблема становника руралног подручја, изградњу модерне саобраћајнице и довођење воде на Луштицу, иницијативу да се изгради водоводна мрежа у подорјенским селима, а план је и да се истраже водоводни ресурси на Врбању. Све ово су показатељи намјере локалне самоуправе да се максимално искористи потенцијал општине за пољопривреду и рурални развој. Немамо велике површине за пољопривредну производњу али знамо како желимо да их валоризујемо. Јасна нам је повезаност туризма и пољопривреде за шта Херцег Нови има огроман потенцијал. Када погледамо и податке о разлозима доласка туриста у неку дестинацију, видимо да је гастрономија међу првих пет, а аутентичне гастрономске понуде нема без домаћих пољопривредних производа. Такође, опредијелили смо и 30 000 еура за подршку женском предузетништву”, појашњава Витомировић.

Додаје да пољопривреднике у Херцег Новом очекују нови пројекти након туристичке сезоне.
„Расписаћемо позив за додјелу материјалне и нематеријалне помоћи локалним пољопривредницима. У плану је дугогодишњи пројекат „Херцег Нови - вински град“, а крећемо и са мапирањем општинских локација са потенцијалом за пољопривредну производњу и подизање нових засада винове лозе, агрума и др. Морамо да активирамо рурални простор подорјенских села и Луштице, створимо услове за пољопривредну производњу. Црна Гора на увоз хране троши 600 милиона еура, а огромна је шанса економског развоја у пољопривреди, додаје Витомировић.
Подсјећамо да је до 15. јуна отворен јавни позив Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а опредијељена средства се односе на набавку намјенске опреме и механизације.