Гужва и дуго чекање на граничним прелазима, организовање трајектног превоза у снажнијем капацитету у сусрет љетњој туристичкој сезони, саобраћајни колапси дуж Јадранске магистрале и пилотажа у Боки – теме су о којима је данас разговарано на сједници Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање која је одржана у Великој сали Скупштине општине Херцег-Нови.

Уз представнике Министарства економског развоја и туризма, НТО ЦГ, Граничне полиције, општина Тиват и Будва, сједници су присуствовали предсједник Општине Херцег-Нови Стеван Катић, предсједник Скупштине Општине Иван Отовић, те потпредсједници Мирко Мустур и Милош Коњевић. Сједница Одбора започела је минутом ћутања у знак одавања поште невино страдалим жртвама у градовима Републике Србије.

Промет на 11 најфреквентнијих граничних прелаза у Црној Гори порастао је за чак 45% током 29. и 30. априла ове у односу на прошлу годину, истакла је у уводном дијелу предсједавајућа Одбором Тамара Вујовић, посланица и одборница.

“Уз транзит, велики проблем је и излетнички туризам. Због великих чекања на границама, туристи одустају од излета или носе “горак” осјећај посјете Црној Гори”, казала је Вујовић.

Граничну полицију оптерећују недостатак кадра, спорије или заустављене санације прелаза, али упркос свему, биће отворене све улазне и излазне линије уз први и основни мотив а то је безбједност Црне Горе, казао је в.д. начелник Одсјека за граничну контролу Велибор Вучинић.

Ријеч је о вишегодишњим проблемима Херцег-Новог и упркос сталним интервенцијама и ургенцијама са локалног ка државном нивоу, направљени су само незнатни помаци на боље, казао је предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић и упутио критике надлежнима због неажурности.

“На ГП Ситница је повећан промет након укидања путарине, а ријеч је о прелазу са двије саобраћајне траке који је примитиван и недоличан уласку у туристички град. Дуже од пет година чекамо билатерални споразум између Црне Горе и Босне и Херцеговине како бисмо добили интегрисани прелаз што би смањило дужину чекања уласка у државу”, казао је предсједник Катић.

Понудио је и неколико рјешења за ГП Дебели бријег који је најфреквентнији прелаз у Херцег-Новом, с обзиром на то да од 1. јуна Хрватска почиње примјену правила прописаних Шенгеном.

“Потребно је или увести вињету за коришћење овог путног правца или забранити транзит током љетње туристичке сезоне и преусмјерити га на ГП Илијино брдо или Враћеновиће. Прошле године 19. и 20. августа, Херцег-Нови је због транзита био паралисан, а колоне возила су биле од Каменара до оба гранична прелаза са Хрватском. Бојим се да ћемо, ако се овако настави, остати без високоплатежних гостију. Апелујем на чланове Одбора да упути закључке и иницира да Влада и надлежна министарства што ургентније рјеше овај проблем Херцег-Новог. Сада је касно за ову сезону да се ишта рјешава, а право вријеме за започети припреме је чим главна сезона заврши”, казао је предсједник Катић.

Потпредсједник Општине Херцег-Нови Милош Коњевић казао је да Координациони одбор за праћење туристичке сезоне чији је предсједник, рјешава текуће проблеме на локалном, али не може на државном нивоу.

“Министри су одувијек заобилазили Херцег-Нови па тако ни данас нема министра економског развоја и туризма Ђуровића. Ми немамо нерјешивих проблема који се тичу нас на локалном нивоу, али не можемо оне који не зависе од нас. Прелаз са Босном и Херцеговином на Зупцима је спреман, чека се даље држава Црна Гора”, казао је потпредсједник Коњевић.

Било који проблем који се тиче туризма је горући јер је ријеч о привредној грани која је водећа у Црној Гори, казао је потпредсједник Општине Херцег-Нови Мирко Мустур.

“Ако било који сегмент закаже, то резултира негативним ефектима на туризам”, истакао је потпредсједник Мустур.

Трајектни превоз на линији Каменари – Лепетане тренутно се обавља са три трајкта и нема дужег чекања, информација је ЈП Морског добра, новог власника овог предузећа.

Како је истакла предсједавајућа Одбором Вујовић, трајектни превоз Херцег-Нови разматра као прелазно рјешење до неког трајнијег и модернијег пројекта који ће омогућити савремене и брзе саобраћајнице.

Ријеч је о веома фреквентној линији која нема потребу државног субвенционисања као у сусједној Хрватској, казао је предсједник Општине Катић, поздравио напоре надлежних али додао да проблем још није рјешен.

“Ми планирамо и увођење још једне линије од Зеленике до Роса до тренутка изградње тунела или моста, јер на Росама градимо дио путне инфраструктуре. То је начин да се превазиђе гужва у Тивту, до аеродрома и даље. Већ 30 година слушамо како Херцег-Нови неће добити новац за изградњу тунела или моста јер новац мора да иде у приватне џепове. Хоће ли сада ићи у буџет предузећа или не, грађанима Херцег-Новог то ништа не значи ако ће они и даље да чекају и плаћају. То је огромно губљење времена. Сваки грађанин Херцег-Новог или гост мора да утроши пола сата до 40 минута да пређе на другу обалу. Нема више аргумената за одуговлачење и потребно је одмах рјешити проблем”, казао је предсједник Катић.

Повластице које очекују грађане Херцег-Новог по питању трајектног превоза поздравио је потпредсједник Општине Милош Коњевић и упитао да ли је у реду то што Херцег-Нови више није сједиште предузећа које газдује трајектом.

“Лука је враћена Будви, Пине Тивту, а трајект је отишао у Будву. Испаштамо 33 године и веома је важно да дио прихода од трајектног превоза иде у буџет Општине Херцег-Нови. Желим да похвалим повластице које ће имати наши грађани приликом превоза, а преносим и питање привредника да ли ће бити олакшица и за њих, те да ли ће их имати и екипе Чистоће ради одржавања 80 одсто територије Луштице колико припада Херцег Новом”, истакао је потпредсједник Коњевић.

Локална управа је обавјестила и Министарство капиталних инвестиција које су то неуралгичне саобраћајне тачке како би успјели да нађу адекватно рјешење пред почетак главне туристичке сезоне, казао је потпредсједник Мустур.

Преузимањем трајектног превоза, држави је враћено 10 милиона еура колики је очекивани годишњи приход, казао је предсједник Одбора директора Морског добра Блажо Рађеновић.

“Сједиште Морског добра које управља трајектним превозом је у Будви, а на територији Херцег-Новог нема техничких услова за сједиште компаније. Када је ријеч о повластицама за привредна лица и остале компаније, познат је цјеновник и мјесечна претплата, док је за остало могуће да локалне управе поднесу иницијативу”, објаснио је Рађеновић.

Последња тачка била је обављање пилотаже у Боки Которској која постаје позната крузинг дестинација.