Регионалним састанком представника жељезничког сектора Србије, Републике Српске и Црне Горе, уз присуство званичника општина Требиње и Херцег-Нови, почело је обиљежавање 115 година Жељезнице Црне Горе али и 55 од када се звиждук воза не чује у Херцег Новом.

Херцег-Нови је баштинио дугу традицију када је ријеч о жељезници, још од 16. јула 1901. године, а жељезница је, поред повезаности са другим градовима и државама, значила могућност запошљавања, трговине, путовања, долазак гостију, казао је на почетку састанка потпредсједник Општине Херцег-Нови Мирко Мустур.

„Данас његујемо сјећања на тај важан период историје и привредног развоја нашег града. Истина, о жељезници говоримо, приређујемо изложбе и помажемо штампање фотомонографије, али је незамисливо да као некада, уз саму линију мора, прође Ћиро или како би се већ данас звао. Зато се наша општина окренула другачијим пројектима и развијању туристичких потенцијала старе жељезничке трасе. То је потенцијал који желимо показати свима онима који посјете наш град, али и суграђанима указати на нове садржаје које град има“, истакао је Мустур.

Жељезница је некада била жила куцавица привредног развоја локалних заједница, зато је потребно евоцирати успомене и о томе говорити, истакао је замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић.

„Битно нам је да сазнамо како је тада функционисало од људи који су били укључени у то, како је доприносило развоју, а онада ћемо те информације преточити у причу у области туризма. Свака локална заједница кроз коју је пролазио популарни Ћиро је сачувала инфраструктуру, у Требињу смо сачували и композицију воза која се налази на некадашњој жељезничкој станици и то је мјесто гдје се туристи највише фотографишу. Дио трасе смо адаптирали и доступно је бициклистима али и као шетачка стаза. Циљ нам је сада ширити ту понуду ка Херцег-Новом и Никшићу јер знамо да је активни одмор код туриста веома популаран, казао је Бошковић.

Спремност за сарадњу и усаглашавање потреба исказали су и представници Жељезнице Републике Српске, а како је истакла помоћница генералног директора за инвестиције Гордана Илинчић, овакви сусрети су изузетно важни и преко потребни.

„Одлично је организовано, град Херцег-Нови данас, а желејзница из  Подгорице јуче, заиста су се потрудили да све буде на нивоу“, казала је Илинчић.

Задовољство приликом да размјене искуства истакао је и Дејан Угљанин из Сектора за саобраћајне послове Жељезнице Србије јер су састанци попут ових потребни како би се унаприједила сарадања и превоз путника и робе.

Некада се до позиције машиновође није долазило лако и до тог звања било је потребно шест година и девет мјесеци искуства, испричао је најстарији жељезничар Марко Чепрнић.

“Све се то исплати јер смо били цијењени, имали смо одличне услове за рад, били плаћени и за ноћни и прековремени рад, сви су нас закони чували. Имали смо много посла, али је вриједило радити, свак је знао шта је његов посао и за то одговарао. И данас, када бих морао поново, опет бих се вратио жељезници. Сада да ми неко доведе композицију, без размишљања бих тачно знао све шта треба, све ми је остало уписано”, казао је Чепрнић.

Жељезничар из Требиња Ристо Маслеша, возовима је такође посветио цијели живот, али и остао упамћен по херојском дјелу  када је спасио 400 путника у загребачком возу. Тада је Маслеша са пруге Сарајево – Загреб уклонио 6,5 кг експлозива и спријечио терористички напад.

Вечерас ће у фоајеу Дворане Парк бити приређена промоција трећег издања фотомонографије „Жељезница у Боки Которској 1901-1968" аутора Јосипа Вебера и отварање изложбе фотографија „Жељезница у Боки Которској, Требињу и околини“ биће уприличено  у 19:30 часова.

Организатори програма су жељезнички сектор Црне Горе уз подршку Општине Херцег-Нови.