У Зеленици је синоћ свечано обиљежено 120 година од доласка првог воза у Херцег Нови, што уједно представља и моменат успостављања жељезничког саобраћаја у Црној Гори. Тим поводом, уприличено је свечано отварање Вагона, мјеста које чува сјећање на жељезницу у Боки и представља допуну туристичкој понуди нашег града.
На реновирању вагона, инфраструктурној припреми његове нове локације и финалне дестинације у Зеленици радили су невладина организација “Синергија” и Јосип Вебер, власник вагона и члан удружења љубитеља жељезнице из Панчева, у сарадњи са Општином Херцег Нови. Обиљежавање јубилеја била је прилика и да се изложбом архивских фотографија присутни боље упознају са возом „Ћиро“, његовим радним вијеком и трасама којима је пролазио.
Како је казао предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Иван Отовић, који је и свечано отворио Вагон, прије тачно 120 година у станицу у Зеленици ушао је први свечано украшени воз са високим аустроугарским званичницима, које су мјештани дочекали са одушевљењем. Тај моменат означио је препород за наш залив и град. Жељезница је донијела економски и друштвен напредак, подстакла развој туризма и повезала Боку са Сарајевом, Будимпештом, Бечом и надаље цијелом развијеном Европом тога времена.
“Овај пројекат се сјајно уклопио у план локалне управе да ревитализује, очува и оживи жељезнички тунел између Зеленике и Мељина. На тачно 50 година од када је задњи воз отишао из Боке отворили смо пјешачку стазу кроз тунел. На јубилеј 120 година од уласка првог воза отварамо Вагон. Захваљујући тим пројектима, данас са поносом можемо рећи да је овај дио града трансформисан у цјелину у којој мјештани уживају и која привлачи пажњу бројних посјетилаца”, казао је Отовић.
Жељезнички вагон, који је скоро двије деценије стајао и пропадао испред Института Симо Милошевић у Игалу, поред споменичне добио је и једну нову намјену. Пројекат рехабилитације вагона, дуг скоро седам година, коначно је доживио своју потпуну реализацију.
“Поред споменичке функције, вагон је сада први пут добио и одговарајућу намјену. То је значајно из више разлога – гарантује његово редовно одржавање, доприноси туристичкој понуди нашег града, али и због тога што ће са овог мјеста наставити да се живо прича и памти историја жељезнице у Новом и Боки”, поручио је Отовић.
Подсјетићемо, Зеленика је била почетна станица пруге која је спајала Херцег Нови са Сарајевом (преко Ускопља, Хума и Мостара), али и са Титоградом (преко Требиња, Билеће и Никшића), па стога има и историјску димензију. Локација на којој је сада “Вагон” налази се уз некадашњу пругу, недалеко од некадашњег жељезничког тунела.
Према ријечима Јосипа Вебера, власника вагона и члана удружења љубитеља жељезнице из Панчева, велики број људи је помогао да се овај пројекат реализује. Истакао је значај породице Мађар, захваљујући којима је у Херцег Нови саграђен први хотел и туризам дошао са њим, годину дана након успостављања жељезнице. До 1968. жељезница је била покретач привреде и туризма Херцег Новог, напоменуо је Вебер.
„Овај вагон је заиста имао једну јако занимљиву причу. Завршио је свој радни вијек у Црној Гори, а захваљујући тадашњој Војсци Србије и Црне Горе, дошао је бродом из Бара у Тиват, а одатле у Кумбор, казао је Вебер и додао да управо захваљујући породици Рајка Бека и Оливери Доклестић, представницима локалне самоуправе, предсједнику Општине Стевану Катићу и предсједнику СОХН Ивану Отовићу, који су имали слуха за овај посао, заједничким снагама послије 7 година и много година пропадања вагона, пројекат је успјешно приведен крају.
Вебер је изразио и очекивање да се у наредном периоду успостави сарадња са Требињем и Дубровником, са циљем успостављања дијела трасе музејске пруге. истог дана, 16. јула 1901. године, жељезница дошла и у те градове.
„Нећемо се зауставити на овоме, ово је само почетак једне лијепе приче, не само у смислу вагона као споменика техничке културе који је заштићен, првог и јединог у Црној Гори. Ово ће бити почетак пјешачке стазе која ће нас подсјећати на вријеме када су овдје пролазили возови“, поручио је Вебер.
Како је казао извршни директор НВО „Синергија“ и херцегновски архитекта Вук Чворо, Вагон је отворен још 10. маја, са намјером да многим људима поврати сјећање на жељезницу. Иако у почетку сматран авангардним за наше друштво, пројекат се показао успјешним, истакао је Чворо.
„Идеја је почела прије 7 година, а за неке ствари које су добре треба времена. Сматрам да овај пројекат може и треба даље да се развија, да жељезница треба да добије неку нову дизмензију у Херцег Новом, чак и да се стара траса треба временом обновити и да се даље јача, казао је Чворо и додао да је циљ подсјетити како је Херцег Нови изгледао док је саобраћао воз „Ћиро“.
У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су Градска музика и мажоретке, који ове године прослављају 135 односно 50 година постојања, а по завршетку церемонијалног дијела програма наступили су пјевачица Светлана Бубања и Ђуро Познановић.