Јавно предузеће за управљање морским добром требало би да буде угашено, сагласни су челници свих шест црногорских приморских општина (Херцег Новог, Котора, Тивта, Будве, Бара и Улциња), који су учествовали на другом састанку Радне групе за предлагање измјена и допуна Закона о морском добру.

Током двосатног сусрета организованог у Општини Тиват, а на иницијативу Заједнице општина Црне Горе, челни људи приморских општина донијели су одлуку о успостављању заједничке иницијативе којом ће бити покренуто питање даљег постојања Јавног предузећа за управљање морским добром, али и креирања нацрта нове законске регулативе која ће третирати питање управљања обалним подручјем Црне Горе. Они су размјенили искуства када је у питању сарадња са овим јавним предузећем и закључили да се његовим постојањем задире у надлежности локалних управа, те општине нису у могућности располагати великим дјеловима своје територије, о њима одлучивати и над њима вршити контролу.
Предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић истакао је да се укидање Морског добра „указало као потреба у протеклих двадесет година“.
„Током састанка постигнут је високи степен консензуса око става да се ЈПМД укине, а да локалне управе преузму ингеренцију над својом обалом.“
Предсједник Катић је додао да Херцег Нови већ има луку која функционише под ингеренцијом локалне самоуправе.
„Апсолутни суверенитет локалних самоуправа у овом дијелу може само утицати да луке добију на значају и раде у пуном капацитету“, истакао је Катић.
Како је казао, очекује да сходно претходном договору, а након гашења ЈПМД, управљање трајектном линијом Каменари – Лепетане, преузму општине Херцег Нови и Тиват.
Након састанка, предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић истакао је да се „општинама мора вратити на управљање најврједнији ресурс, а то је обално подручје, ако се жели децентрализација и пут ка Европској унији“.
„Вријеме пред нама ће показати да је ово најисправнија одлука коју су општине донијеле у више деценија“, навео је Комненовић.
Предсједник Општине Котор Владимир Јокић истакао је важним чињеницу да су по први пут управе свих шест приморских градова једногласне у апелу да ЈПМД треба угасити.
„Вјерујем и убијеђен сам да ће сви политички актери у Црној Гори, а имајући у виду да смо сви ми из различитих политичких партија, разумјети да ово није политички апел, већ апел за развој наших градова. Није могуће и реално функционисати тако што ће предузеће газдовати градовима“, поручио је Јокић.
„Ми више не можемо дозволити да Морско добро управља нашим простором, да планира простор, да убира приходе, да само одлучује гдје ће инвестирати...“, истако је предсједник Општине Улцињ, Генци Ниманбегу и нагласио да је данашњи договор добра вијест за све грађане Улциња и цијелог приморја.

Покретање иницијативе преиспитивања Закона о морском добру дио је овогодишњег програма рада Заједнице општина Црне Горе.
„Наш став је изнад политике и конципиран је на развојним политикама које се тичу приморских општина. Ова иницијатива је у сагласности са најављеним измјенама и допунама законских рјешења која се предлажу кроз Закон о локалној самоуправи, а која иду у смјеру децентрализације. Постојеће управљање зоном морског добра типичан је примјер централизације“, рекао је предсједник Општине Бар Душан Раичевић.
Потпредсједница Општине Будва, Јасна Докић изричита је у ставу да „Морско добро у овом облику више не треба да постоји. Европска унија као једну од најважнијих тековина баштини децентрализацију. Вјерујем да ће радна група благовремено припремити нацрт новог предлога закона. Мишљења сам да не треба ићи на измјену постојећег, већ на израду сасвим новог закона који ће третирати ову област.“
Члан радне групе и један од домаћина овог састанка, потпредсједник Општине Тиват Јован Бринић захвалио је предсједницима општина на брзом и ефикасном постизању договора.
„Радна група сада има јасне упуте у ком смјеру даље ићи и врло бзо можемо очекивати конкретне предлоге и рјешења“, казао је Бринић.
Састанку су присуствовале представнице Заједнице општина Црне Горе, Мишела Манојловић и Сања Живковић, као и чланови радне групе, представници локакалних управа у овом административном тијелу.