Челници шест црногорских општина потписали су заједничку Иницијативу за измјене и допуне Закона о морском добру, Закона о планирању простора и изградњи објеката и Закона о лукама. Иницијативу су потписали предсједници општина Херцег Нови, Тиват, Бар и Улцињ, Стеван Катић, Жељко Комненовић, Душан Раичевић и Генци Ниманбегу, као и предсједница Скупштине општине Котор Маја Мршуља и потпредсједник Општине Будва Никола Јовановић.
Они су сагласни да је ово велики догађај за приморске општине, који је ујединио различите политичке субјекте на тему децентрализације управљања морским добро и враћања општинама оно што су њихове изворне надлежности.
Предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић сматра да ће Иницијатива добити подршку у парламенту и то прије почетка сљедеће туристичке сезоне, јер су сви потписници Иницијативе представници политичких партија у Скупштини Црне Горе.
„Предложене измјене закона нијесу усмјерене против било кога, посебно против садашњег менаџмента када је у питању Морско добро, већ представљају системско рјешење, независно од управљачке гарнитуре. Ријеч је о потреби да општине коначно управљају својом обалом, а остављен је и управни надзор којим би се предузеће Морско добро трансформисало у регулаторну агенцију која би вршила контролни надзор појаса морског добра“, појаснио је Катић.
Маја Мршуља, предсједница Скупштине Општине Котор каже да је суштина ове иницијативе децентрализација управљања морском обалом.
„Закон о морском добру је крајње централистички, а ова децентрализација је у складу са Европском повељом о локалној самоуправи, са Уставом Црне Горе и свим осталим документима, као важан корак на путу ЕУ интеграција. Тренутно јавно предузеће за управљање морским добром већ дужи низ година, могло би се рећи, функционише и ван законских оквира јер није реорганизовано у складу са привредним друштвима. Ово је надполитичко питање, питање враћања ингеренција локалним самоуправама приморским општинама, из којих се црпе велики приходи а свега једна трећина се враћа кроз инфраструктуру, улагања Морског добра. Ко би боље знао од представника локалних самоуправа на који начин треба уложити у своју општину?“ истакла је Мршуља.
Предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић је истакао да овај акт не предвиђа само иницијативу већ и предлоге законских рјешења.
„Питање је комплексно, задире у саме ингеренције локалних самоуправа и представља исправљање велике неправде према становницима приморја, која траје преко три деценије. Овим рјешењима се враћају ингеренције општинама у дијелу у којем те ингеренције и суштински сежу у оно што јесте локална самоуправа. Са овим документом смо понудили ваљан законски оквир који је сасвим реалан, који је фер према грађанима прије свега, али и према законодавној и извршној власти Црне Горе и према Морском добру“ истакао је Комненовић.
Предсједник Општине Бар, Душан Раичевић је истакао да су прије пар мјесеци најавили иницијативу којом се предсједници општина уједињују око става којим се мијењају тренутна законска рјешење којима се дефинише зона морског добра на начин да се, сходно Европској повељи о локалној самоуправи, управљање највриједњим ресурсима врати у руке локалних самоуправа са циљем, како је рекао, да се много квалитетније и одговорније управља морски добром.
Потпредсједник Општине Будва, Никола Јовановић сматра да је у питању стратешки документ који коначно значи да идеја децентрализације у Црној Гори добија свој потпуни смисао и да је то идеја која може да окупи представнике различитих политичких опција.
Општина Будва учествује са преко 50 одсто у укупном туристичком приходу у буџету државе и велико је незадовољство грађана Будве јер не добијају сатисфакцију за оно што је резултат рада туристичких посленика и привреде, каже Јовановић.
Предсједник Општине Улцињ, Генци Ниманбегу поручује да Иницијатива нема политички циљ, већ је циљ равноправност свих општина кроз рјешења која су фер и према Влади Црне Горе и према Јавном предузећу Морско добро.
„Ми овдје не представљамо партије, већ представљамо грађане и порука је – ми смо јединствени и вољели би да видимо који политички субјекти ће бити против овог предлога“ категоричан је Ниманбегу.
Сви потписници су истакли значај радне групе која је радила на овим рјешењима, посебно Заједнице општина Црне Горе и генералне секретарке Мишеле Манојловић.
У Иницијативи коју су потписали челници шест црногорских општина се наводи:
„Морском обалом, као највреднијим дијелом црногорске територије, све до 1992. године управљале су општине. Након 1992. године ови послови се у цјелости централизују оснивањем Јавног предузећа Морско добро које у име државе преузима надлежност за управљање морском обалом. Почев од августа 2013. године јавно предузеће остварује своје функције супротно Закону о привредним друштвима, али и Закону о унапређењу пословног амбијента („Сл.лист ЦГ“, број 40/10) чијим је ступањем на снагу престао да важи Закон о јавним предузећима и којим је утврђен прелазни рок од три године за реорганизацију јавних предузећа у привредна друштва. У случају Јавног предузећа Морско добро та законска обавеза до данас није спроведена, што доводи у питање правну ваљаност свих његових одлука које су донесене по истеку наведеног рока.
Начином на који су сада дефинисана овлашћења ЈП Морско добро као и обухватом зоне морског добра повређује се право на локалну самоуправу које је Уставом Црне Горе зајемчено као право грађана и органа локалне самоуправе да уређују и управљају одређеним јавним и другим пословима на основу сопствене одговорности и у интересу локалног становништва.
Првенствени разлог подношења ове Иницијативе је потреба децентрализације управљања морском обалом која ће омогућити да се одређени послови управљања законом пренесу локалним самоуправама.
Додатни разлог садржан је у потреби да се ЈП Морско добро усклади, односно реорганизује у законом прописани облик пословања те да се у овој области обезбиједи примјена члана 7 Закона о потврђивању протокола о интегралном управљању приобалним подручјем Средоземља („Сл.лист ЦГ-Међународни уговори“, бр. 16/11) у смислу обавезе институционалне координације између националних и локалних власти, али не нужно и централизације послова управљања приобалним подручјем, како је то регулисано важећим законом.
Осим наведеног, већим учешћем локалних самоуправа у управљању морским добром допринијеће се бржем развоју општина, једнобразном естетском и функционалном уређењу тог простора и обезбиједити поштовање принципа равноправности и једнакости привредних субјеката који га користе под различитим условима у односу на услове које прописује општина ван његових граница, што би се могло превазићи одговарајућим зонирањем и утврђивањем надлежности општина за доношење програма привремених објеката и за подручје морског добра.
Посебно указујемо на чињеницу да се последњих година свега 1/3 прихода по основу управљања морском обалом реинвестира у инфраструктуру општина јужног региона у којој су ти приходи и остварени (изградња инжењерских објеката комуналне инфраструктуре, одржавање хортикултуре, одржавање чистоће и др.). Тачније, од 24.025.136,03 еура које је ЈП Морско добро остварило за период 2020-2023, у наведене намјене инвестирано је свега 8.159.843,89 еура.
Имајући у виду добру праксу Хрватске, Албаније и Италије које су послове редовног управљања морским добром већ повјериле општинама, предлажемо измјене постојећих законских рјешења“, наводи се у Иницијативи.
