Истраживање о политикама и перцепцијама младих које је урађено у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану 2 („ReLOaD2“), представљено је данас у великој сали Скупштине општине Херцег-Нови, са посебним фокусом на резултате који се тичу перцепције и потреба младих Новљанки и Новљана.

Истраживање које је резултат вишемјесечног рада са младима и локалним партнерима представили су Тамара Чиргић у име Програма Уједињених нација за развој (UNDP) који спроводи пројекат, секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало испред Општине Херцег-Нови као партнера, и Андрија Леовац из Института за статистичке студије и пројекције који је спровео истраживање.

Презентацији су присуствовали представници Завода за запошљавање, Центра за социјални рад, Центра безбједности и медија, који представљају партнера локалне управе у реализацији циљева из области омладинске политике.

Млади су задовољство животом у Херцег-Новом на скали од 1 до 10 оцијенили просјечном оцјеном 6.6, а као три најзначајнија разлога за незадовољство истакнути су могућност за запошљавање, свеукупни квалитет живљења и квалитет образовања који им се нуди. Већи дио младих не жели или није ни размишљао о одласку из свог града, њих чак 50.7%, за одлазак је 22.1%, а 27.3% не зна или се није изјаснило.

Поредећи податке са другим општинама у Црној Гори, у Херцег-Новом млади мање истичу недостатак културних догађаја, а проблеми су слични као и у осталим општинама овог кластера, Котору, Тивту и Будви, саопштено је током презентације.

Међу проблемима које су млади истакли налазе се: недовољна информисаност, недостатак практичне наставе и квалитет постојеће, запошљавање „преко везе“, сезонски и „на црно“, недостатак подстицаја од стране образовних установа и породице, незаинтересованост и песимизам младих, као и све присутнији говор мржње у јавном дискурсу и вишеструка подијељеност међу младима.

Када су у питању изазови са којима се суочавају институције задужене за рад са младима, примијећено је да постоји простор за унапријеђење међуопштинске и сарадње са институцијама националног нивоа, ажурирањем програма и стратегија, те потреба за иницијативама са локалног нивоа и јачањем људских ресурса.

„Ово истраживање је посебно драгоцјено за активности које Секретаријат за културу и образовање реализује у оквиру омладинске политике и као значајан предложак за оно што предстоји, а то је израда локалног акционог плана, који ће бити рађен по усвајању националне стратегије за младе“, казала је секретарка за културу и образовање, Ана Замбелић Пиштало, захваљући се UNDP-у и партнерима на пројекту „ReLOaD2“.

Говорећи о општим закључцима и препорукама, Замбелић Пиштало је истакла да се херцегновска локална самоуправа издваја по одређеним појединостима рада које не постоје у другим општинама.

„Херцег-Нови је једна од ријетких општина која има Локални акциони план за борбу против вршњачког насиља и Правилник за помоћ талентованим младим људима. Општина Херцег-Нови има и посебну буџетску линију за младе, а која се не преклапа са средствима која издвајамо за невладине организације које тим средствима финансирају пројекте за младе“, напоменула је Замбелић Пиштало.

„Први пут послије дужег времена у Црној Гори имамо истраживање које је свеобухватно и даје конкретне податке на локалном нивоу у овој области“, истакла је Тамара Чиргић из UNDP-а. Како је објаснила, на националној конференцији су представљени укупни подаци за свих 15 локалних самоуправа, а презентација у Херцег-Новом је фокусирана на резултате који се тичу младих из овог града.

Чиргић је издвојила податак који се односи на учесталост говора мржње евидентираног међу младима у неколико локалних самоуправа, оцјењујући да је то новина која би требало да „буде аларм свима нама да не занемаримо тај проблем“.

„Нама у UNDP-у ово истраживање је било примарно усмјерено на то да добијемо податке на основу којих бисмо спроводили активности у оквиру омладинске компоненте овога пројекта, које ће бити базиране на ономе што нам кажу млади и остале заинтересоване стране на локалном нивоу. Испоставило се да је истраживање дошло у правом тренутку и зато што у Црној Гори још немамо националну стратегију за младе, а од усвајања тог документа зависи усвајање локалних стратегија као окосница за унапријеђење положаја младих“, рекла је Чиргић.

Представљајући податке за Херцег-Нови, Андрија Леовац из Института за статистичке студије и пројекције објаснио је да су подаци добијени кроз деск истраживање, фокус групе са младима старости од 15 до 30 година, интервје са локалном управом и заводом за запошљавање и квантитативно истраживање.

„Из фокус групе се може закључити да постоји недовољна информисаност младих о програмима и приликама који им се пружају. Узрок овоме може бити пасивност значајног броја младих, неадекватна дистрибуција информација од стране локалних институтција и одређено неповјерење у саме институције“, казао је Леовац.

Леовац је истакао шта су опште препоруке засноване на подацима истраживања: „Треба радити на промоцији и подизању свијести младих о омладинском активизму и постојећим механизмима за учешће у доношењу одлука, мотивисати и обучити младе за покретање сопственог бизниса, креирати и реализовати програме неформалног образовања за младе у овој општини, отворити нове и оснажити капацитете постојећих установа које се баве проблемом зависности међу младима, обогатити културне и забавне програме, реализовати евалуацију програма спроведених на локалном нивоу и успоставити праксу креирања одрживих програма за младе, нарочито у области запошљавања“.

Најављено је да су у оквиру пројекта „ReLOaD2“ у плану нове акције и активности у области омладинске политике, које ће бити реализоване у другој половини године.

Пројекат се спроводи уз финансијску подршку Европске уније, кофинансирају га UNDP и локалне самоуправе, а Општина Херцег-Нови учествује у оквиру кластера „Coastal Mates“, заједно са општинама Котор, Тиват и Будва.