На споменику Безметковић јутрос је обиљежен 13. јул, Дан државности Црне Горе, полагањем вијенаца и евоцирањем сјећања на славну прошлост наших предака и њихова херојска дјела током Другог свјетског рата.

Вијенце су положили предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић и сарадници, посланица у Скупштини Црне Горе, др Тамара Вујовић, те предсједник Мјесног одбора ОБНОР-а Зеленика, Ранко Кишић. Уз секретаре и начелнике општинских служби, данашњој церемонији присуствовао је и Конзул Републике Србије у Херцег Новом, Мићо Роговић.
Предсједник је истакао да је за црногорско друштво данашњи датум вишеструко важан – не само зато што представља два велика историјска тренутка, већ и због тога што је битно да очувамо и увијек додатно истичемо оне вриједности које 13. јул са собом носи – слобода, антифашизам, солидарност, сувереност и борба за бољи живот.

„Воља нашег народа јасно исказана 13. јула 1941. године засадила је сјеме великих дешавања која су услиједила. Устанак је показао снагу и заједништво народа Црне Горе да и у најтежим временима стане у одбрану слободе, правде, своје куће, породице и своје воље. То је лекција коју сви и данас морамо памтити, јер је поштовање слободно исказане воље грађана и њихових права у темељу демократске државе и друштва. Нека слободарска и антифашистичка мисао која је водила наше претке буде луча Црној Гори на путу напретка наше државе као грађанске, мултикултуралне, мултивјерске и мултиетничке средине, у којој ће сваки појединац живјети достојанствено, у миру и просперитету“, нагласио је Катић и свим грађанкама и грађанима Херцег Новог и Црне Горе честитао 13. јул, Дан државности.

На церемонији се обратио и потпредсједник ОО СУБНОР-а 1941-1945 Херцег Нови и члан УО СОБНОР-а Црне Горе, Милан Вајагић, према чијим ријечима су дјела и опредијељење наших предака 1941. године прије свега произашли из вјековне борбе за слободу и правду, као израз исконске љубави према слободи опјеваној у народним пјесама, дјелима Његоша и бројних књижевних стваралаца.
„Један од главних фактора успјеха устанка у Црној Гори је дјеловање црногорских комуниста у духу интернационализма и југословенства, који су своја схватања преносили на већи дио становништва. Црногорци су били велики поборници Југославије и југоловенства, јер су у томе гледали свој перспективни развој и сигурност за очување слободе у заједници са братским народима“, истакао је Вајагић и напоменуо да је један од значајнијих чинилаца за успјешно покретање устанка 13. јула 1941. године била борба за потпуну националну слободу, независност и равноправност, као и борба против сваког облика угњетавања и за социјалну правду.