У порти храма Вазнесења Господњег на Топлој, синоћ је свечано отворен 9. „Трг од ћирилице“ који остаје у служби његовања и очувања православних предања, књижевних и других културних тековина, српског језика и ћириличног писма.

Програми манифестације, која траје до краја мјесеца, уоквирени су прославом осам великих јубилеја, међу којима је и 640 година од оснивања Херцег Новог.
Према ријечима предсједника Општине Херцег Нови, Стевана Катића, „Трг од ћирилице“ као и много пута до сада, баца сноп свјетлости и скреће пажњу јавности на датуме и јубилеје који су од изузетног значаја за наш град и народ, међу којима је од посебне важности за Херцег Нови – 640 година од оснивања града.
“Од оснивања до данас, православна вјера је увијек имала посебан значај на подручју нашег мултиконфесионалног и мултинационалног града. Народ Херцег Новог је вијековима уназад посвећен очувању своје вјере, језика и ћириличног писма, а јединствени примјер за то је оснивање Топаљске комунитади прије више од 300 година управо на овом мјесту, при храму Светог Спаса на Топлој”, нагласио је Катић, истичући да је Топаљска комунитади, иако под Млетачком управом, имала право коришћења ћирилице, „што и данас памтимо као велику побједу самосвјесног и поносног народа херцегновског“.
“Организацијом „Трга од ћирлице“ ми настављамо нит која сеже до Топаљске комунитади и чак од самог оснивања града – чувамо и штитимо свој језик и ћирилично писмо, као неодвојиви дио културе и идентитета”, казао је предсједник Катић.
Предсједник је истакао да га радује што ће имати привилегију да патријарх Порфирије присуствује затварању „Трга од ћирилице“, приликом посјете која је најављена за крај овог мјесеца.
“Континуитет ове манифестације, квалитет, садржај и реноме учесника показују да је препознат њен значај, те да постоји снажна свијест о потреби за оваквим програмима, који су једна од претпоставки развоја културе и чувања културних специфичности у модерном времену”, закључио је предсједник и захвалио организаторима и учесницима „Трга од ћирилице“.

Уз очување крсне славе и крстоносног хода, односно литија, православни Бокељи вјековима су чували своју вјеру и епско пјевање, које се разликовало од оног у Црној Гори и Херцеговини, али није за њим заостајало, казао је протојереј Радомир Никчевић, посебно истичући запис Кирила Цвјетковића, тада искушеника у манастиру Савина.
“Пред Херцег Новим се 1806. године појави руска флота, а онда и лично митрополит Петар И. Народ Херцег Новог ставља се под његову власт и он им предаје барјаке крепости као знамење православља и бокељске оданости вјери. Митрополит тражи да се народ закуне да ће свештене барјаке бранити до последњих својих сила што народ једнодушно чини и закљиње се прахом својих предака да ће до гроба вјерни бити”, подсјетио је Никчевић.
Као што је тада Свети Петар цетињски предао барјаке слободе народу Боке да њима утврди бедеме православља, тако је и блаженопочивши митрополит Амфилохије дао и предао Трг од ћирилице као завјештање граду који је достојан носилац ордена Светог Саве првог реда, казао је Никчевић.

Свечаном отварању 9. „Трга од ћирилице“ присуствовали су и потпредсједник Општине Херцег Нови Мирко Мустур, конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић, херцегновски ефендија Хусеин Хоџић, директор Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама у Влади Србије Владимир Рогановић као и предсједник Општине Сопот, Живорад Милосављевић.
У оквиру прве вечери обиљежен је јубилеј – 110 година од ослобођења Косова и Метохије у Првом балканском рату и том приликом приказан документарни филм „Кумановска операција“ у продукцији Радио телевизије Србија, аутора Николе Лоренцина. Појањем је вече испунио хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, под управом диригента Петра Ракића.
Организатори Трга од ћирилице су Издавачка кућа Митрополије црногорско-приморске “Светигора”, Архијерејско намјесништво херцегновско, Удружење књижевника Црне Горе, Удружење издавача и књижара Црне Горе, а покровитељ је Општина Херцег Нови.