Свечаном академијом на Канли кули синоћ је обиљежено 640 година од оснивања Херцег Новог.

Овим поводом, предсједник Општине, Стеван Катић уручио је патријарху српском Порфирију прву Светостефанску повељу, посвећену слави оснивача града, у знак поштовања и захвалности за тродневну посјету Херцег Новом.
Свечаности су, уз велики број грађана, присуствовали посланици Скупштине Црне Горе, директор Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Владе Републике Србије, др Владимир Рогановић, конзул Републике Србије у Херцег Новом, Мићо Роговић, предсједници општина Тиват и Котор, Жељко Комненовић и Владимир Јокић, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, митрополит црногорско – приморски Јоаникије, владика захумско херцеговачки Димитрије и шабачки Јеротеј, као и представници Исламске заједнице.
“Ово је историјски догађај за Херцег Нови и цијелу Боку”, казао је предсједник Општине, Стеван Катић и додао да то доказују грађани који су се у посљедња три дана окупили у великом броју на улицама Херцег Новог, како би указали добродошлицу патријарху Порфирију.
“Херцег Нови је једини град у Црној Гори који има сачувану оснивачку Повељу, а самим тим и своју крштеницу. Од 1382. године до данас смјењивали су се освајачи, али Херцег Нови је остао посвећен Светом Стефану, увијек свој и пркосан успијевао је да издејствује праву мјеру самосталности – грађанске, вјерске и културне”, рекао је предсједник Општине.
Он је истакао да је Херцег Нови поносан на јединствене симболе културе и духовности који се налазе у овом граду, те подсјетио да на територији општине постоји 89 хришћанских храмова.
“75 православних и 14 римокатоличких, који су вјековна мјеста сабирања, споменици духовности, културе и умјетности, а у исто вријеме и симболи складног суживота, дубоког међусобног поштовања и толеранције које на овим просторима вијековима баштинимо”, поручио је Катић.
Према ријечима Катића, слога и заједништво вјековна су одлика овог града, а како је казао, највише долазе до изражаја онда када је најтеже, када треба бранити свој идентитет, слободу и увјерења.
“Грађани Херцег Новог – и то грађани свих наших конфесија – били су предводници литија када се прије двије године народ Црне Горе подигао, заједнички бранио и одбранио светиње. Бранили смо правду и право. Зато ме посебно радује што је ово први град који Патријарх српски посјећује након што је недавним потписивањем Темељног уговора коначно регулисано питање односа Државе и Цркве”, навео је Катић.
Он је истакао и да традиционално празновање Светог архиђакона Стефана, као свеца који је био заштитник Државе Краља Твртка, оснивача Херцег Новог, представља једну од важних одредница у очувању традиције града. Како је рекао, упориште за слављење овог празника је “јака духовна веза међу православним житељима града, која траје генерацијама, као и увјерење да се може бити свој, а у исто вријеме припадати свијету”.
“Толерантан и пркосан, миротворац и борац, пун жамора и пјесме, али и необичних, готово мистичних тишина, „Херцег међу градовима“ вијековима чува своје коријене, вјеру и језик, носећи лучу православља и у временима када је то најтеже. Чиниће то и убудуће, трудећи се да буде онакав каквим су га пјесници опјевали: увијек отворен и спреман да помогне, прихвати и разумије, поносан на прошлост, а уједињен за будућност, чувар вриједности које људском животу дају мјеру”, закључио је Катић и честитао 640 година од оснивања Херцег Новог. 

Након примања Светостефанске повеље, урађене по замисли архитекте Срђана Марловића, као и умјетничке слике коју је специјално за овај повод осликао Никша Косић, публици која је испунила гледалиште обратио се патријарх српски Порфирије.
Патријарх је казао да је почаствован и да ће Светостефанска повеља бити подсјетник за незаборавне дане проведене у Херцег Новом, те истакао значај јубилеја, 640 година од оснивања Херцег Новог:
“Овај јубилеј значајан је за вас Новљане, Боку которску и Црну Гору, али и за Херцеговину и наш народ, гдје год живи. Али значајан је и за нашу Цркву у цјелини. За то постоји много разлога, а најважнији је тај што су Херцег Нови и читава Бока которска, и даље уз море на југоисток, једино мјесто гдје су Срби православни хришћани били, и захваљујући једнако јунаштву и мудрости, опстали као медитерански народ”.
Патријарх је казао да свако ко дође у Нови, убрзо престане да се осјећа као гост и има “дубоко осјећање и свијест да се вратио себи”.
“Љепота пејзажа, пјаца, безбројних скалина, којима сам и сам пролазио, улица, а по највише сусрет и разговор са Новљанима, нама самима разоткрива оно што је најљепше и најдрагоцјеније у нашем бићу, оно што је ту усађено руком нашег најплеменитијег, најважнијег и највећег сина, оца и учитеља, виноградара Светог Саве”, казао је Патријарх.
Како је поручио, Херцег Нови је обиљежен љубављу, има раширене руке и отворено срце за све и свакога.
“Отуда не треба да нас чуди да Бока, као и Херцег Нови који има толико православних светиња, је увијек била отворена за све. У њој су православни Срби увијек изграђивали најбоље могуће односе са браћом римокатолицима и другим представницима вјерских заједница. Овдје међу нама је имам Исламске заједнице који живи у Херцег Новом, ваш поздрав њему, али и он сам свједочи да Херцег Нови јесте, не просто град толеранције, него град љубави. То може да буде зато што у њему живе људи који су свјесни свога коријена, идентитета, који познају себе и воле своје, а онда имају чврст темељ и предуслов да воле и другога”, поручио је Порфирије.
Патријарх се захвалио граду који га је угостио, предсједнику Општине Стевану Катићу и митрополиту црногорско-приморском Јоаникију.
Благословио је све Новљане, људе Црне Горе и оне који у овај град дођу, “благословом мира и јединства, који подразумијева посебност и да свако има свој непоновљиви и посебан печат“, уз поруку: “Тај благослов Божији није добио да би он био повод за неспоразуме, удаљавања, анимозитете, већ тај печат Божији који је сваки појединац добио као нешто непоновљиво, добио је као дар да би га умножавао и кроз њега даривао себе другом, кроз њега успостављао заједницу и јединство”.
Током свечане академије приказан је и кратки филм о настанку Новог и његовој историји, који је снимљен у оквиру пројекта “Fortress ReInvented” финансираног из ЕУ фондова. Наступиле су вокалне солисткиње Јована Мустур Ражнатовић и Бранка Зечевић, хор Свети Сава, дјечији хор са Топле и КУД “Игало”, а у програму су учествовали и “Витезови Светог Стефана”. Након академије, а у знак поштовања према блаженопочившем митрополиту Амфилохију одржан је “Ђедов сабор”, који је отворио Његова Светост Патријарх српски Порфирије.