Како је истакао предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Иван Отовић, животи и борбе које су водили борци Орјенског батаљона опомињу нас да “данас морамо бити сложни и уједињени, да морамо допринијети толеранцији и разумијевању, на концу – да млађим генерацијама морамо указати на значај побједе у Другом свјетском рату и поднешене жртве за слободу”.

-Наши борци и преци заслужили су да на помен њихових имена застанемо и да се са дубоким поштовањем односимо према њиховим дјелима и одлукама које су донијели, а које су врло често биле питање живота или смрти, нагласио је Отовић.

Према ријечима потпредсједника општинског одбора и члана републичког одбора СУБНОР-а Црне Горе, Милана Вајагића, данас је обиљежен величанствени датум из историје народа Боке Которске.

-Батаљон је формиран са основним циљем да се бори против страног окупатора и фашизма, а уједно и за једно праведније друштво, доста слободније и без експлоатације човјека, додао је Вајагић.

Како је казао предсједник СОБНОР-а Црне Горе Радојица Радојевић, родољубиво становниство ових подручја и Боке је дало огроман допринос стварању слободарских традиција – увијек су били на страни патриотизма, слободе и правде.

-Оставили су нам у аманет антифашистичка опредијељења и дужност да их не препуштамо забораву, већ да их преносимо на нове генерације. Они и још хиљаде таквих другова и другарица постали су симболи слободне Црне Горе, њене славе и части. Зато антифашизам остаје наш трајни и вјековни пут, морамо младима показати зашто је антифашизам за њих и све будуће генерације од животног значаја и зашто је фашизам у било којој форми апсолутно неприхватљив, казао је Радојевић и додао да је часни и витешки народ Боке и Црне Горе увијек кроз историју био примјер другима, поготово у Другом свјетком раду и свим ослободилачким ратовима.

-Клањамо се им се до незаборава и обећавамо да их нећемо и не смијемо заборавити, поручио је Радојевић.

Присутнима се обратио и професор Љубенко Боровић, који је побуну и отпор Бокеља и народа бококоторског залеђа упоредио са свенародним устанком 13. јула 1941. године, „којег је ондашња свјетска јавност оцијенила као феномен Другог свјетског рата, као узлет у небо”.

-Као претходница и узор Орјенцима, Тринаестојулски устанак пјесници су опјевали на свој поетски начин. Највећи од њих су оставили завјетно упамћене стихове: “о најмањи од народа”, “крвави престоле слободе”, “велика Црна Горо”... Посвећени константном масовном подухвату малобројног народа који се изборио за достојно мјесто у ондашњој слободарској Европи, народ Боке и Бокоторског залива, вођен жељом за достојанством, да очува своју слободу и славу својих предака, сви су до једног пружили отпор италијанским фашистима и њховим окупаторским намјерима и прославили себе за сва времена и високо подигли цијену народа и државе, нагласио је професор Боровић.

Орјенски батаљон основан је између 8. и 9. новембра 1941. године у Мокром долу на Врбању. Имао је око 660 бораца, спремних да своје животе положе за ослобођење. Орјенски батаљон одиграо је велику улогу за народ Крушевица, Херцег Новог, Боке и цијеле Црне Горе, а расформиран је крајем марта 1942. године.