Грб Општине састоји се од хералдичког троугаоног штита плаве боје на коме је сребрна каменом озидана кула са грудобранским круништем, окулусом и вратима отворених пољем, смјештена између два сребрна крина. Изнад штита је златна бедемска круна са три мерлона. Штит придржавају два златна грифона у усправном положају са крилима у замаху и златним огрлицама са гравираним годинама 1382. и 1718, ослоњени на златну ленту плавог наличја.
Заставу Општине чини бијело поље са централно постављеном усправном и положеном гредом, обје плаве, у цјелини опточене златно, на пресјеку греда је Мали грб општине дефинисан златним свитком - медаљоном. Односи страница заставе су 2:3. Ширина греде је 5/31 висине заставе. Ширина оптоке је 2/31 висине заставе.
Грб и застава Општине Херцег Нови причају комплексну причу о историји града и наслијеђу по којем је препознат, а осмишљени су по строгим правилима хералдике и вексилологије.
Грб се користи према стандардима муниципалне хералдике у три облика, као Мали, Средњи и Велики, свечани грб. Најсложенији приказ је Велики грб, док Средњи и Мали грб настају редукцијом елемената Великог грба.
Велики грб чине хералдички штит плаве тинктуре, шарже кула и два крина у сребрном емајлу, мурална круна са три мерлона у златном емајлу, чувари штита грифони у златном емајлу, златно емајлирана лента са натписом и наличјем у плавој тинктури.
Кула на грбу Херцег Новог представља симболички континуитет са градским печатом усвојеним 1883. године на којем је приказана Тора (главна градска капија у тадашњем изгледу), а која је уз извјесне модификације током ’30их, ’70их и ’80их година 20. вијека опстала као носилац визуелног идентитета Херцег Новог.
Бедемска, односно мурална круна која краси грб је хералдички стандард локалне самоуправе. Посједује три мерлона који говоре о величини Хецег Новог, односно броју становника у односу на цјелокупан број становника у држави. Златна боја муралне круне говори о податку да је Херцег Нови основао краљ.
Кринови који окружују кулу као хералдички симбол везују се за град још од периода настанка у XИВ вијеку, преко оснивача Котроманића, али и племићке породице Шимраковића (касније Стратинић-Стратимировић и Јововић), локалног старословенског средњевјековног племства које је насељавало дио данашње западне Црне Горе. Огранци ове породице су на подручју Херцег Новог опстали и током Османске владавине, а у периоду Млетачке управе дали допринос као носиоци локалне управе и муниципални донатори, чији се грб данас налази на главном порталу сакралног комплекса Св. Ђорђа и Св. Спаса на Топлој. Поред ових породица, крин у својим грбовима на подручју Херцег Новог користиле су и чувене католичке породице Буровић-Змајевић и Бућа, које су дале изузетан допринос у развоју града као вишедеценијски гувернери и главни заповједници одбране града у доба управе Млетачке републике. Секундарно значење крина у хералдици је богатство вегетацијом, што представља важну карактеристику Херцег Новог. Уколико се овај симбол тумачи у контексту хришћанске симболике, крин је симбол Богородице, а познато је да када се зброје све православне и католичке цркве у општини Херцег Нови највећи број је управо оних посвећених Богородици.
Чувари штита су два златна грифона у усправном положају, који заједно са елементима Малог и Средњег грба граде хералдичку композицију Великог грба. Инспирисани су најстаријим сачуваним приказима хералдичких фигура грифона пронађеним у цркви Св. Стефана на Сушћепану, чија је вриједност од стране државе Црне Горе уздигнута до нивоа културног добра од националног значаја. Грифони се налазе на парапетним плочама које потичу из прероманског периода, византијског су опуса, датиране у IX вијек, и свједоче о животу жупе Драчевице прије оснивања савременог Херцег Новог. У изворном хералдичком значењу грифон је симбол снаге, вођства и одважности.
Грифони-чувари штита имају огрлице са гравираним годинама херцегновских почасти - 1382. као година оснивања града и 1718, година оснивања Топаљске комунитади, односно стицања аутономије и права на независну управу локалног становништва у склопу Млетачке републике. Година оснивања града заузима почасну хералдичку десну (визуелну лијеву) страну.
Ослонац чуварима штита је лента на којој се налази исписан натпис „ГРАДЬ ВЬ НМЄ СТГО СТЕФАНА СЬЗДАХЬ“ (савремени превод: Град у име Светог Стефана саздах). Натпис је дат аутентично, на оригиналном старословенском писму и представља скраћени извод из “Повеље краља Твртка I” из 1382. године којом се помиње датум оснивања града.
Боје на симболима Херцег Новог рефлектују кључне карактеристике и вриједности општине: плава представља море и небо, сребрна (бијела) – чистоту, мудрост и мир, а златна – богатство, вриједност и традицију.
Аутор градских симбола је Новљанин, архитекта и хералдичар, Срђан Марловић.
- Протокол о сарадњи између општина територијалног пакта НОРД БАРЕЗЕ ОФАНТИНО, 03. децембар 1999. године
Постављање и откривање споменика оснивачу Херцег-Новог Твртку I Котроманићу
Детаљи
Са свечаности откривања споменика оснивачу града, 27.10.2013. године
"Уочи Празника града – 28. октобра, једном од најзначајнијих датума у новској дугој и бурној историји, постављање споменика представља свечани чин, дар и признање и истовремено одавање захвалности видовитости једног човјека који је препознао љепоту овог краја, стратешки значај овог брежуљка и могућност да постане град и остане уточиште душама и људима 631 годину, једнако некада као и сада. Желимо да овај споменик буде и остане синоним судбине нашег града, осјећања човјека да је увијек код куће, међу својима, синоним сигурне луке, припадности и подршке, мјеста гдје свако увијек може наћи свој дом" - рекао је предсједник општине Дејан Мандић у присуству великог броја грађана и гостију, 27. октобра 2013. године, у Градској луци на Шкверу гдје је одржана свечаност откривања споменика оснивачу града краљу Твртку I Котроманићу.
Постављање споменика оснивачу града
Ненад Витомировић
Детаљи
Миодраг Габо Голубин
Детаљи
Жељезница у Херцег Новом
Детаљи
Старе разгледнице града
Детаљи
Галерија фотографија
Детаљи
Старе разгледнице града
Жељезница у Херцег-Новом
Миодраг Габо Голубин
Ненад Витомировић
Постављање и откривање споменика оснивачу Херцег-Новог Твртку I Котроманићу
Према званичним резултатима пописа становништва који је у Црној Гори спроведен у периоду од 3. до 28. децембра 2023. године, а који је организовала и спровела Управа за статистику Црне Горе (Монстат), демографска структура Херцег Новог је следећа: