Добитници Октобарске награде и Повеље Херцег Новог
Детаљи
Скупштина општине додјељује "Октобарску награду" и "Повељу Херцег Новог", у знак признања за изузетне резултате у раду и највиша остварења у области привреде, друштвених и других дјелатности. (Статут Општине Херцег Нови) Октобарска награда се додјељује физичким и правним лицима са пребивалиштем, односно сједиштем, на територији општине Херцег Нови. Повеља Херцег Новог се додјељује почасном грађанину, односно лицима која су нарочито заслужна за развитак и афирмацију града или су њихов живот и рад на други начин везани за Херцег Нови. Награда се може додијелити и појединцима који не живе у Херцег Новом, уколико њихова остварења имају посебан заначај за овај град. (Одлука о додјели награда Општине Херцег Нови) Октобарске награде и Повеља Херцег Новог додјељују се сваке године 28. октобра, у сјећању на дан када су 1944. године Десета херцеговачка, Друга далматинска и Прва бокешка бригада ослободиле Херцег Нови од фашистичких окупатора.
ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ И ПОВЕЉЕ ХЕРЦЕГ НОВОГ
1964. година
Градска музика Херцег Нови, Културно-просвјетно друштво Бијела, Пливачки клуб "Ривијера" Ђеновићи, др Живојиновић Светозар, Поповић Душан, др Вујновић Витомир, инж.Петијевић Милорад, инж.Ђенеро Мато, Станишић Божидар, Томановић Лука
1968. година
Градска музика Херцег Нови, Мјесна музика Ђеновић,
1969. година
Штумбергер Мирослав, Колектив ОШ “Илија Кишић“,
1970. година
Колектив ОШ “Дашо Павичић“, Спортско друштво “Младост“-Бијела, Умјетничка галерија“Јосип Бепо Бенковић“-Херцег Нови, проф.Лазаревић Мишо Херцег Нови-Београд,
1971. година
Сеферовић Менсур (за књигу “Вријеме ратно,Манојло Манојловић“), Поповић Душан и Стерниша Анте (за књигу “Флора и вегетација херцегновског подручја“), инж.Краљевић Саво (за пројекат зграде ОШ “Дашо Павичић“) Шаховски клуб-Херцег Нови,
1972. година
Једриличарско друштво “Југоле Гракалић“-Херцег Нови, ОШ “Милан Вуковић“ Херцег Нови, Др Мусић Иван
Бродограђевно-металска школа са практичном обуком у Бијелој, Туристички савез за љетну позорницу, Клуб спортских ронилаца и риболоваца “Југоле Гракалић“ Херцег Нови,
1976. година
Душан Костић књижевник - Београд, Секретаријат за унутрашње послове СО Херцег Нови, Ансамбл “Бокељи“ Херцег-Нови, Конференција за питања друштвеног положаја жена - Херцег Нови,
Др Драгана Радојичић - Херцег-Нови, Диспанзер за здравствену заштиту дјеце и омладине “Др Стево Мрђен“ - Херцег-Нови, Јавна установа информативни центар радио Херцег-Нови, Општинска организација Црвени крст - Херцег-Нови, ПВК “Бијела-Бродоремонт“ женска екипа.
1996. година
Др Ђуро Мусић - Херцег-Нови, Др Бранислав Радојичић - Херцег-Нови, Др Горан Комар - Херцег-Нови, Косић Вера и Рајко учитељи - Херцег-Нови, Ацо Вуксановић - Зеленика, Крсто Лучић - Херцег-Нови, Дјечији дом “Младост“ - Бијела, Пјевачко аматерско друштво “Стари капетан“ - Баошићи, Одред извиђа “Орјен“ - Херцег-Нови, Херцегновско позориште - Херцег-Нови.
Октобарска награда – проф. Босиљка Пушић, др Вукашин Михајловић
Добитник повеље – Новак Ђоковић
2024. година
Октобарска награда – Александар Лека Ивовић
2025. година
Октобарска награда – Вокално инструментални састав Егзодус, др Владимир Рогановић, Клуб добровољних давалаца крви Херцег Нови
Добитник повеље – проф.др Дарко Танасковић
Начелници – Предсједници Општине
Детаљи
Начелници – Предсједници Општине Херцег-Нови
(1865 – 2015)
Ђорђе Ј. Војновић (1833-1895)
1865-1877
Јефто Ђ. Гојковић (1841 – 1922)
1877-1881; 1891 – 1899; 1905 – 1922
Шпиро Ђ. Гојковић (1839 -1906)
1881 – 1883; 1887 - 1891
Симеон М. Милиновић (1834 – 1902)
1883 – 1887
Мато Ђ. Ђурановић (1846 -1904)
1900 – 1904
Урош А. Мандић (1872 – 1948)
1923 – 1930
Мирко М. Комненовић (1870 – 1941)
1930 – 1935
Јово Ш. Секуловић (1879 – 1950)
(в.д. 1935 - 1937) 1938 -1941
Милош Ш. Јанковић (1906 -1999)
1943 – 1944
Владимир С. Мариновић (1901 – 1982)
1944 – 1945
Благоје Н. Тушуп (1898 – 1983)
1945
Милован К. Миљевић (1902 – 1977)
1945
Тодор С. Килибарда (1897 – 1955)
1945 – 1950
Стево И. Петијевић (1900 – 1970)
1950 – 1952
Душан П. Поповић (1896 – 1992)
1945 - 1946
Јово Д. Самарџић (1902 – 1970)
1946 – 1949
Милан Д. Вукасовић (1922 – 2005)
1949 – 1950
Петар Ј. Ћурић (1919 – 1996)
1950 – 1952; 1952 – 1956; 1960 – 1962
Мирко Г. Цвјетковић (1918 – 1997)
1956 – 1960
Стево Ј. Драшковић (1922 – 2010)
1962 – 1966
Петар Д. Стијепчић (1924 – 1991)
1966 – 1978
Ђорђе В. Радуловић (1939)
1978 – 1982
Никола И. Џуовић (1932 – 2010)
1982 – 1984
Милован Ш. Радановић (1929 – 2010)
1984 – 1988
Томо Н. Чепрњић (1937 – 2007)
1988 – 1989
Жарко П. Становчић (1933)
1989 – 1991
Велимир Г. Ђурђевић (1943 – 2021)
1991 – 1993
Стеван Ђ. Митровић (1948)
1993 – 1996
Драган П. Јанковић (1957 - 2023)
1996 – 2000
Ђуро Н. Ћетковић (1947 - 2023)
2000 – 2004
Дејан М. Мандић (1950)
2004 – 2014
Милан М. Вајагић (1949)
в.д. (2014 - 2015)
Никола Гојковић (1954)
2015
Наташа Аћимовић (1983)
2015 - 2017
Стеван Катић (1980)
2017 -
Рекли су о Новом
Детаљи
Петар II Петровић Његош
.Нови граде сједиш накрај мора и валове бројиш низ пучину, како старац на камен сједећи што набраја своје бројанице...
Љуба Ненадовић
..И чудим се сунцу како може заћи кад љепоте ове неће нигдје наћи..
Иво Андрић
Херцег-Нови је град вјечитог зеленила, сунца и бројних скалинада.
Марко Цар
Овдје је ваздух тако благ и тако миришљав и гдје мајка природа човјеку тако љубазно и тако ведро раскрива своја божанска њедра.
Милош Црњански
Град је сав у вртовима, који се дижу у терасама високо. Целу зиму ту цветају глицинија и ружа и зелени се широка тропска лепеза палме.
Душан Костић
Ко год је прилазио Херцег-Новоме одлазио је заслијепљене душе. Пјесницима је био надахнуће, а другима незаборавни сусрет. Једно је, збиља, сигурно: Што се чешће будеш сретао с Херцег-Новим, све присније ћеш га и дубље осјећати...
Зуко Џумхур
(о Херцегу међу градовима)
Овдје све живи од сунца, због сунца, за сунце. (Зато сам дошао и остао у овом граду!)
Град фестивала
Детаљи
Празник мимозе
Празник мимозе је традиционална туристичко-пропагандна манифестација у славу цвијета мимозе, једна од најзначајнијих и најдуговјечнијих на нашим просторима. Основали су је 1969. године Туристички савез Боке Которске и Скупштина општине Херцег Нови. Током фебруара и марта, Херцег Нови је домаћин је маскенбала, карневала, концерата, бројних дјечијих, умјетничких и спортских програма. Традиционално најпосјећенији догађаји, уз концерте, су берба мимозе на ривијери, позната као фешта од рибе и вина, међународна карневалска поворка и спаљивање карневала. Организатори су Општина Херцег Нови, Туристичка организација Херцег Нови и ЈУК Херцег фест. Више на: https://praznikmimoze.me/
Херцегновске априлске позоришне свечаности (ХАПС)
ХАПС је позоришни фестивал покренут 1996. године као манифестација која је окупљала углавном аматерска позоришна друштва. Од 2002. године фестивал улази у процес професионализације и од тада подразумјева окупљање професионалних позоришних умјетника и ансамбала. ХАПС има ревијални карактер, а избор представа са тематским одређењем тежи да подстакне публику да ангажовано упоређује остварења различита по формама и приступу тематици. Покровитељ фестивала је Општина Херцег Нови, а копродуценти ЈУК Херцег фест и НВО Херцегновско позориште. Више на: https://www.hercegfest.me/haps/
Међународни дјечији карневал
Међународни дјечији карневал у Херцег Новом одржава се традиционално почетком јуна, када поворка малих карневалиста симболично преузима „кључеве града“. Организатор манифестације је НВО Омладински центар Херцег Нови, уз подршку Општине и Туристичке организације Херцег Нови.
Међународни фестивал класичне музике Дани музике
Дани музике одржавају се сваке године од 10. до 20. јула. Фестивал је основан у Херцег Новом, потом се неколико година одржавао на Светом Стефану, да би се од обнављања 2004. године усталио међу херцегновским фестивалима. Под умјетничким вођством проф. Бориса Краљевића, Дани музике доносе концертне изведбе у дворани Парк и на отвореним сценама Херцег Новог, спајајући врхунске међународне и домаће музичаре. Покровитељ је Општина Херцег Нови, а извршни продуцент ЈУК Херцег фест. Више на: https://www.hercegfest.me/dani-muzike/
Опероса Монтенегро Опера Фестивал
Опероса је међународни фестивал опере и класичне музике. Обухвата међународне копродукције и гостовања, као и оперске продукције и концерте, које стварају и изводе реномирани професионалци и нови таленти. Фестивал је први пут одржан 2013. године у Херцег Новом, а од 2015. је награђиван ЕФФЕ етикетом изузетних европских фестивала. Уз подршку града, организатор фестивала је Фондација Опероса, коју је основала фински мецосопран Катхерине Хаатаја у сврху промоције младих талената опере и класичне музике. Више информација на: https://operosa.org/
Међународни сајам књига Трг од књиге
Сајам књига у Херцег Новом први пут је организован у Игалу 1994. године, а од 2003. године смјештен је у срце Старог града. Ова смотра издаваштва има за циљ да популаризује књигу и читање, да посјетиоцима понуди најбоља и најновија издања наслова домаће и стране лијепе књижевности и литературе. Сваке године од 21. до 28. јула сајам доноси сусрете с писцима, представљање нових издања, музичко-поетске вечери, дјечије и драмске програме. Покровитељ је Општина Херцег Нови, а организатор Јавна установа Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. Детаљније на: https://www.bibliotekahercegnovi.co.me/index.php/lat/trg-od-knjige
"Roots Revival Reggae" Фестивал
"Roots Revival" је фестивал реггае музике који се одржава крајем јула на тврђави Форте маре. Фестивал је први пут организован 2022. године и од тада расте његова препознатљивост. Програм доноси најбоље од свјетске реггае музике, промовишући вриједности јединства и љубави које су у срцу жанра. Детаљније на: https://rootsrevival.me/
Трг од ћирилице
Трг од ћирилице је културно-духовна манифестација осмишљена и реализована први пут 2014. године. Програм који се одржава средином августа обухвата предавања, тематске вечери, представљања нових ћириличних писаних дјела, књижевних издања, публикација, документарних и краћих филмских форми, као и наступе хорова, етно група, вокалних ансамбала, фолклорних ансамбала. Покровитељи манифестације су Општина и Митрополија црногорско-приморска, а организатор Црквена општина топаљско-херцегновска. Детаљније на: https://www.spco-hercegnovi.com/trg-od-cirilice
Guitar art summer fest
"Guitar art summer fest" је међународни љетни фестивал класичне гитаре који је у Херцег Нови довео свјетска музичка имена попут Луз Касал, Јоргоса Далараса, Томија Емануела, Дулсе Понтеш, Влатка Стефановског... Програм обухвата концерте, мајсторске радионице, изложбе и пратеће садржаје. Стални термин фестивала је од 15. до 20. августа. Организатор је Удружење класичних гитариста Србије и ГАФ Београд, на челу са проф. Бошком Радојковићем, уз подршку Општине Херцег Нови и ЈУК Херцег фест. Детаљније на: https://www.gaf.rs/sr/festivali/guitar-art-summer-fest/
Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал
Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал је најзначајнији филмски догађај Црне Горе. Идеја о фестивалу филма на херцегновској Канли кули непрестано се развија од 1987. године, када је одржан Први југословенски фестивал филмске режије. Фестивал данас има статус манифестације од посебног значаја за културу Црне Горе, чији титулари су Општина Херцег Нови и ресорно Министарство. Одржава се на више локација и обухвата такмичарске селекције дугометражних играних, студентских и документарних филмова, као и ревијални програм европских филмова, а од 2025. године и ТВ серија. Детаљније на: https://filmfestival.me/
"Jazz Bay" Фестивал
"Jazz Bay" је основан 2013. године, са циљем да Херцег Нови постане домаћин концерата међународно признатих џез умјетника и састава. Јазз Баy нуди и едукативни програм за младе музичаре из Херцег Новог и других градова. Термин за организацију је крајем августа. Организатор је истоимена НВО, уз покровитељство Општине, подршку Музичке школе Херцег Нови и ЈУК Херцег фест.
Херцегновски стрип фестивал
ХСФ је једна од најатрактивнијих европских манифестација у част девете умјетности, која у Херцег Новом окупља свјетске великане стрипа, као и атрактивне музичке госте. Удружење љубитеља стрипова и манифестацију Херцегновски стрип фестивал основао је 2007. године ликовни умјетник и стрип цртач Никола Ћурчин, са циљем популаризације стрипа и едукације о деветој умјетности. Датум одржавања је први петак у септембру, трајање шест дана, а програм обухвата изложбе, цртање за фанове, цртање на мајицама, презентације, панел дискусије, пројекције, концерте. Стални партнери Херцегновског стрип фестивала су Општина и Туристичка организација Херцег Нови. Детаљније на: https://stripfestival.me/
Међународни фестивал клапа
Међународни фестивал клапа је музички фестивал посвећен клапској музици, који се одржава од 2017. године. Циљ је промоција града и очување културне баштине кроз програм који укључује наступе познатих клапа из Црне Горе и региона. Током година одржаван је на на различитим локацијама на отвореном, у организацији истоимене НВО, а под покровитељством Општине Херцег Нови, Туристичке организације Херцег Нови и ЈУК Херцег фест.
Међународни фестивал хорова
Међународни фестивал хорова на новску културну сцену доноси наступе хорова из више земаља, промовишући хорско пјевање и културну размјену. Програм укључује класичне, сакралне и савремене композиције. Фестивал се одржава у октобру, у организацији НВО Црногорска хорска асоцијација, уз покровитељство Општине Херцег Нови и партнерство ЈУК Херцег Фест. Више информација на: https://www.choirfestivalhn.com/
Паркови и вртови
Детаљи
Посебне знаменитости Херцег Новог, поред цркава, манастира, тврђава, музеја, јесу вртови и паркови херцегновског краја. Бујно зеленило Херцег Новог и околине, одушевљавају својом праисконском љепотом и разноликошћу туристе, успутне пролазнике, па и саме Новљане. Људи из овог поднебља, по природи немирног духа, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке, као својеврсно сјећање на земљу и људе, мора и обале својих далеких путешествија. На тај начин, поред домаће медитеранске флоре, у Херцег Новом расте преко 250 различитог егзотичног биља.
Парк хотела "Бока"
Ту, на тлу херцегновске ривијере, бројне палме, магнолије, еукалиптуси, мимозе, агаве, циваси, пронашли су своју нову постојбину, тако да са домаћом вегетацијом чине јединствену зелену оазу. На тај начин, флору Херцег Новог и околине чине медитеранска, тропска и суптропсак вегетација.
Парк Савинска Дубрава пружа се у правцу запад-исток и спаја Херцег Нови са Мељинама. На кречњачком гребену, који се уздиже пирамидално, вијугају шумске стазе кроз олеандре, питоспоре, борове, чемпресе, грабове, кестенове, храстове који воде до прелијепих видиковаца- белведера, одакле се пружају видици на Бококоторски залив и околину. У том амбијенту смјештен је манастир Савина, црква Св. Ане и спомен родољубима стрељаним у I свјетском рату.
Парк-врт Завичајног музеја на Топлој засађен је са више од стотину биљних врста, које су донесене са свих меридијана. Поред типичних медитеранских биљака (олеандра, приморских борова, чемпреса...), доминирају палме, кактуси, агаве и друго сукулентно биље, а алоје су овдје формирале велику скупину. Пјешчаном стазом стиже се до мора и гребена на коме је скулптура купачице.
У непосредној близини парка Завичајног музеја налазе се и паркови "Сан ризорт" хотела (некадашњи хотели „Центар“ и „Топла“).
У парковима доминирају свиленаста алипиција-мимоза и палма вашингтонија из Калифорније, чија је висина преко 20 м, и то је једна од најдекоративнијих егзотичних биљних врста у овом крају. Средњим дијелом парка протежу се либански кедар и чемпреси, чије разгранате крошње, за љетних врућина, имају функцију природног сунцобрана. Идући ка мору, са десне стране, налазе се кактуси, агаве и јуке, које прате стазу.
На зидовима и у вртовима околних кућа доминирају надалеко чувене херцегновске богумиле, које заједно са мимозама дају неодољиву чар овом крају.
За парк „ Бока“ слободно можемо рећи да је и „ботанички врт Јадрана“. Са реализацијом парка започело се јиш давне 1908. године, када се у централном дијелу града, заједно са хотелском зградом ( која је срушена у земљотресу 1979. године), започело формирање парка; из тог разлога одомаћио се израз „ Парк хотела Бока“.
Парковска површина је ријетка зелена оаза медитеранског биља у којој је и преко 80 врста биљака које су порјеклом из тропских и суптропских крајева. Доминантно мјесто припада различитим врстама палми, високим и витким вашингтонијама из Јужне Калифорније, датули са канарских острва, као и датулама из Арабије и Сјеверне Африке, бразилској кокос палми; ту су и зимзелене магнолије, аралије и сукубе. У средини парка је висока одрина са пузавицама глициније, које дају хладовину централном дијелу парка. У самом средишту парка је фонтана са скулптуром богиње лова, рад вајара Петра Палавичинија ( 1888-1958). Цјелокупан парк је формиран на релативно стрмом терену и стога је прављен терасасто, у барокном стилу, са прекрасним видиковцима са којих се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив, Луштицу, Њивице, Жвиње, Игало... Парк „Бока“ представља својеврсну хортикултурно-историјску вриједност.
По својој љепоти истичу се и парковске површине у Игалу, складно обликоване, са биљним засадима којих има у већини херцегновских паркова, вртова и перивоја: мимоза, палми, питоспора, еукалиптуса, богумила, лимуна, наранџи, кивија, маслина...
Излетишта
Детаљи
Ако се атрактивност туристичких мјеста вреднује по њиховим излетиштима и купалиштима, односно плажама, онда за Херцег-Нови можемо слободно рећи да је у преимућству у односу на друге центре у свом ближем и даљем окружењу. У том смислу, херцегновска излетишта и купалишта можемо подјелити, у односу на удаљеност на:
према херцегновској ривијери: Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела и Каменари...
унутрашњост Бококоторског залива: Морињ, Рисан, Пераст, острва Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, Котор, Прчањ, Столив, Лепетани, Тиват...
излетишта ширег подручја:
- излетишта Црногорског приморја: Будва, Бечићи, Милочер, Свети Стефан, Петровац, Бар, Улцињ, Ада Бојана....
- планинско залеђе: Орјен, Мојдеж, Жвиње и Вратло...
- континентални дио Црне Горе: Ловћен, Цетиње, манастир Острог, Жабљак, Скадарско језеро...
РОСЕ- мало рибарско мјесто на сјеверозападној обали полуострва Луштица, наспрам Херцег Новог, удаљено 1,7 наутичких миља ( 1 наутичка миља= 1852 m). Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа-риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза коју су Сарацени ( тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Од тог времена, Росе нису успјеле повратити своју пређашњу славу. Значај Росе спомиње се и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме ту је била царина и Лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Св. Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Св. Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Иначе, читаве Росе, као и полуострво Луштица, бременито је археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије. Само мјесто је окружено бујном медитеранском вегетацијом: боровима, чемпресима, маслинама, рогачима... Ту се налази и мала пјешчана плажа „Мало Росе“ недалеко од луке, у правцу сјевера, идеално мјесто за оне који желе да се одмарају и миру и тишини, сањајући минуле вјекове. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим, а у љетним данима туристичке бродице навраћају и више пута на дан. Росе треба видјети и доживјети, гледајући са њихових карактеристичних видиковаца (Белведера). Тад ћеш, путниче намјерниче, можда и открити неку од тајни минулих вјекова.
Увала ЖАЊИЦА - јужно од насеља Росе, на удаљености око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се изузетно атрактивна увала Жањица, у амбијенту старих маслињака, бујне вегетације и азурно плавог мора. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза; дуга је преко 300 m и широка до 15 m , са бијелим облуцима, и на њу се може смјестити преко 1000 купача. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом која саобраћа више пута на дан, али и бројним бродицама који превозе заљубљенике у овај исконски природни амбијент. Поред малог пристаништа, на самој обали, налазе се ресторани са типичном медитеранском кухињом, али има и специјалитета континенталне црногорске кухиње. Увала Жањица спада у једно од најатрактивнијих херцегновских излетишта и купалишта, које се сваке године све више омасовљава. Непосредно уз плажу налази се црква Св. Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве.
Увала МИРИШТЕ- је нераздвојни дио овог пејзажа, смјештена између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, испред којих се налази шкољ-острвце Жањица, по коме је плажа и добила име. Острвце називају и Мала Госпа, а данас је ту манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.
ПЛАВА ШПИЉА- је најљепша, најатрактивнија и засигурно најинтересантнија природна творевина ове врсте на читавом Средоземљу. Налази се на полуострву Луштици, између увале Златна лука и рта Мокра гора, удаљена око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Испод клифа високог око 30 метара настала је пећина са два отвора, позната по свом туристичком називу Плава шпиља, и она је једна у низу од увале Добреч па до залива Траште. Виши отвор има око 4 м и налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Пресудну улогу у њеном настајању имала је абразија( рад мора), тако да је унутрашњост пећине скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 m, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 m2. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито прије подне, сунчеви зраци се одбијају од површине мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору специфичну нијансу плаве боје, као и самом своду пећине, по чему је и добила своје популарно име Плава шпиља. Због резонантности, обичан раговор у пећини се претвара у ехо. У Плаву шпиљу се улази мањим туристичким бродицама, и то је уз незаборавно купање, у азурно плавом мору-посебан доживљај коме се истински заљубљеници у море и природне феномене увијек изнова враћају и радују.
Острво ЛАСТАВИЦА - МАМУЛА је данас напуштена тврђава, која у сезони постаје омиљено туристичко излетиште. Ово острво-тврђава је прилично запостављено у односу на свој историјски значај и атрактивност. Данас је то царство галебова и љубитеља осаме.
Полуострво ЛУШТИЦА- називају и црногорска Света Гора, и не без разлога.
Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 km2, пружајући се у дужини од 13.2 км и највећој ширини од 5,9 km. Од правца Тивта повезно је са Јадранском магистралом. По предању, име Луштица полуострво је добило по свом изгледу, личећи на љуску, а по другом тумачењу, од ријечи луг (лушки). Полуострво се први пут спомиње за вријеме српског краља Радослава ( 1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, када је већим сјеверозападним дијелом припала општини Херцег Нови, а југоисточним општини Тиват. На свом печату имала је лик Св. Арханђела Михаила. Са школством се започело у Радованићима 1879. године. Од бројних цркава, поменућемо првенствено оне које територијално припадају општини Херцег Нови. У селу Клинци су то цркве: Св. Трифуна, Св. Арханђела Михаила, Св. Саве и црква Св. Пантелије. У селу Мркови црква Св. Петра и црква Св. Лазара. У селу Забрђе црква Св. Госпођа, Св. Неђеља и Св. Андрија. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Св. Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Св. Сава. Ту су и црква Св. Георгија и Св. Богородице. У селу Бргули је и црква Св. Петра, која је носила име и Св. Вартоломеја, а предање каже да је освештана од стране Петра I Петровића Његоша. Луштица је надалеко позната по својим маслинама, а у овом крају сви обичаји су везани за маслиново дрво, које се сматра светим дрветом. Уз уље познати су и луштички пршут, сир и ракија, магињача.
Масив ОРЈЕНА- захвата преко 400 ha и простире се на територији три државе и пет општина. То је највеће и најпознатије залеђе Херцег Новог, које је од давнина привлачило не само туристе, већ и научнике из цијелог свијета, због свог специфичног географског положај, геоморфолошких, геолошких, спелеолошких, флористичких и других специфичности. То је чудесни сплет медитеранских и алпских контраста, који се међусобно прожимају са бројним ендемским врстама флоре и непоновљивим природним феноменима. Ако у Херцег Нови дођете у мају, тада се истог адана можете и купати у мору, и скијати на снијегом покривеном Орјену, планини која је са својим највишим врхом (1895 м) највиша на јужном Јадрану.
Познатија излетишта у овом подручју су Вратло, мјесто удаљено 15 km од Херцег Новог, а праволинијски од обале мора само 7 km, на висини од 1160 м.н.в. изграђен је планинарски дом „ За Вратлом“, капацитета 50 лежаја, са водом и струјом преко агрегата. Од града до дома има 3 сата хода, с тим да двије трећине овог растојања може се прећи и превозним средствима, асфалтним путем који се одваја на магистрали у Мељинама, а од мотела "Борићи" ( 800 м.н.в.) предстоји још око сат хода до дома. Стазе су маркиране и од дома воде у 15-ак најатрактивнијих дестинација на масиву: видиковаца, археолошких и спелеолошких локалитета, културно-историјских споменика и сл. Међу њима истиче се највећи врх масива Орјена, Зубачки кабао, висок 1895 м.н.в. До његовог подножја може се стићи асфалтном цестом Херцег Нови- Црквице. Ту је и Субра (1679m), најбољи видиковац на Орјену, Субрин амфитеатар- Марков крш (1410 m) један од најзанимљивијих детаља приморских Динароида, стаза Вилиног гувна (1410 m) и Радоштака (1446 m), кружна стаза око Једића (1466 m ) и др.
Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. За лијепог времена Орјен се види, са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане то био источни навигациони оријентир ( лат. ориенсентис- дизати се, расти, излазити). Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз Орјен. Посјете планинарском дому најављују се Палнинарско-смучарском друштву "Субра".
Новска ривијера и Орјен
Детаљи
Од модрих увала које памте кораке рибара и помораца, до кршевитих висина Орјена које чувају тишину камена и мунике – Херцег Нови је простор у којем природа, традиција и свакодневни живот чине јединствен спој.
За оријентацију приликом упловљавања у територијално море Црне Горе, односно уласка у Бококоторски залив, служе рт Оштра са лијеве и острво Ластавица, са десне стране.
Идући обалом, на три километра источно од центра Херцег Новог налази се насеље Мељине, са морском обалом у дужини од једног километра. Насеље се спомиње и прије оснивање града Херцег Новог, као лука Драчевица, у једном Дубровачком документу из 1371. године. Све до 1936. године, Мељине су имале Лучку капетанију. У Мељинама се налази један од најстаријих и најочуванијих лазарета на Јадрану, данас хотел и марина. Мељински лазарет саграђен је 1729. године, а 1741. године доведена је у њега и вода са Савине.
Мељине - фото Лазуре хотел и марина
Насеље Зеленика налази се на удаљености од четири и по километра источно од Херцег Новог, са морском обалом дугом два километра. Назив мјеста потиче од медитеранске зимзелене биљке зеленика. Зеленика је претеча организованог туризма у Боки (хотел „Плажа“ отворен 1902. године био је први хотелски објекат на црногорском приморју), као и значајна лука и станица некадашње уске пруге Зеленика-Сарајево. Сјеверно од Зеленике је село Кути, које се први пут спомиње 1450. године за вријеме владавине Стефана Вукшића Косаче, а име је добило по свом специфичном положају, од ријечи кутак.
Зеленика - фото хотел Белани
Идући даље ка истоку, на шест километара од Херцег Новог, налази се насеље Кумбор. Име је добило по италијанској ријечи „цонборго“, што у преводу значи предграђе (предање каже да је Кумбор био предграђе старог града Столи који је потонуо у земљотресу). Кумбор се као Цомбур спомиње у Млетачким документима из 1758. године. Некадашња војна база у Кумбору, затворена и стратешка зона деценијама, данас је преображена у један од најпрестижнијих туристичких комплекса на црногорском приморју.
Кумбор, Портонови марина- фото Портонови
Идући даље Јадранском магистралом, на осам километара источно од Херцег Новог налази се Ђеновић, насеље које је по предању било насељено и у грчко-римско доба, као грчка насеобина Столи (Столиум), стари град који је потонуо у море, вјероватно због земљотреса. И данас се локалитет на западној обали Ђеновића тако назива. Данашње име Ђеновић (Gioneoevich) први пут се спомиње у млетачким документима.
Ђеновић, Празник мимозе - фото Вук Илић
На дванаест километара источно од Херцег Новог налази се насеље Баошићи, у дужини од два километра. По једном предању, мјесто је име добило по породици Балшић, која је настањивала овај крај, а по другом по Баоши Цвјетковићу, који је овдје населио из Зете 1590. године. О поморској традицији овог мјеста свједочи податак да су за процвата поморства у Боки, Баошићи су у једном периоду имали преко 30 бродова дуге пловидбе и преко 50 поморских капетана.
Баошићи, Празник мимозе - фото Милош Самарџић
Бијела је од Херцег Новог удаљена 13 километара, у правцу истока. Мјесто се први пут спомиње у једном которском документу из 1333. године под именом Санкти Петри (Свети Петар), и то у оквиру Которског дистрикта, док се у документу из 1355. године помиње под садашњим називом - Бијела. Заправо, Санкти Петри је било име локалитета гдје се налазио бенедиктински манастир и црквица, а данас се тај локалитет назива Раке. Назив Бијела је, вјероватно, везан за пространо и плодно поље дуж којег је текао поток називан и ријеком (отуда и назив локалитета Подријеку). Има индиција о припадности Бијеле жупи Драчевици, односно њеном средишњем мјесту унутар жупе. Мјесто је препознато по поморској и бродоградитељској традицији, која траје и данас.
Бијела - фото Вук Илић
На почетку тјеснаца Вериге, а на 15 километара источно од Херцег Новог, налази се насеље Каменари. Назив је добило по врсним каменоресцима, каменарима. Многе цркве и палате на нашој обали, али и у Венецији, изграђене су од надалеко познатог црвеног камена из засеока Ђурићи у Каменарима. Од тог мјеста трајект превози путнике кроз тјеснац Вериге до Лепетана, на другој обали Бококоторског залива. Тјеснац Вериге је широк свега 350 метара, и то је најужи тјеснац у заливу. Како стоји у записима, име је добио по невољном догађају из 1624. године, када су у Боку упловили гусари из сјеверне Африке и опустошили Пераст. Након тога догађаја, по предању, Пераштани и Которани су, да би се обезбједили од изненадних гусарских упада, у најужем дијелу тјеснаца развили су с једне обале на другу, гвоздени ланац-вериге.
Каменари - фото Адриатика
Полуострво Луштица, иако с друге стране залива, дио је новске ривијере – својим животом, причама и пејзажом који одликују маслињаци, камена села и тихе увале. Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 квадратних километара, пружајући се у дужини од 13.2 километра и највећој ширини од 5,9 километара. Повезано је са остатком црногорске обале Јадранском магистралом преко Тивта. По предању, име Луштица добило је зато што изгледном подсјећа на љуску, а по другом тумачењу од ријечи луг (лушки). Под тим именом се спомиње за вријеме српског краља Радослава (1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, након чега је већи, сјеверозападни дио припао територији општине Херцег Нови, а југоисточни општини Тиват. На свом печату имала је лик Светог Арханђела Михаила. Почеци школства на овом простору, у Радованићима, сежу у 1879. годину. Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Светог Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Свети Сава.
Луштица - фото Вук Илић
На сјеверозападној обали Луштице налази се мало рибарско мјесто Росе, удаљено 1,7 наутичких миља од Херцег Новог. Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа - риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза, коју су Сарацени (тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Росе се спомињу и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме су у том мјесту биле царина и лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Свете Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Свете Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим. Цијеле Росе, као и полуострво Луштица, бременити су археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије.
Луштица, Росе - фото Вук Илић
Јужно од Роса, на удаљености од око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се увала Жањиц, у амбијенту старих маслињака и бујне вегетације. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза, дуга преко 300 метара и широка до 15 метара, са бијелим облуцима, а дуж обале налазе се угоститељски објекти. Непосредно уз плажу налази се црква Светог Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом, као и бројним пловилима која превозе излетнике. Између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, налази се увала Мириште, такође једно од омиљених одредишта током љета. У близини Арзе налази се шкољ-острвце Жањиц, колоквијално називано и Мала Госпа, а на њему је манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.
Луштица, увала Мириште - фото Милош Самарџић
Између увале Златна лука и рта Мокра гора на полуострву Луштица налази се Плава шпиља, око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Једна од најинтересантнијих природних творевина ове врсте у Средоземљу, настала је испод клифа високог око 30 метара. Пећина има два отвора - виши од око 4 метра налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Унутрашњост пећине је скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 метара, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 квадратних метара. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито пријеподне, сунчеви зраци се одбијају од површину мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору и своду пећине специфичну нијансу плаве боје, по чему је и добила име Плава шпиља. У шпиљу се улази мањим пловилима, а купање је посебан доживљај коме се посјетиоци увијек изнова враћају и радују.
Луштица, Плава шпиља - фото Вук Илић
Људи са овог поднебља, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке па је, уз домаћу медитеранску флору, Херцег Новом богат са преко 200 врста различитог тропског и суптропског биља. Такве врсте наћи ћете у парку некадашњег хотела „Бока“, у чијем средишту је фонтана са скулптуром богиње лова (рад вајара Петра Палавичинија), као и у парк-врту Градског музеја на Топлој, палате коју су Мирко и Олга Комненовић оставили граду. Зелена градска оаза је парк Савинска дубрава - вијугаве стазе кроз густу шуму смјештену на кречњачком гребену.
Парк врт, Градски музеј
Залеђе Херцег Новог открива другачију, али једнако богату димензију овог краја, гдје природа и традиција живе у складној симбиози. Масив Орјена уздиже се над градом, а у његовом подножју смјештена су села са богатом историјом и бројним породичним газдинствима, која нуде аутентичан поглед на живот, изван градске вреве.
Орјен, Орјенска локва - фото Немања Ристић
Масив Орјена одликује сурова љепота - централни дио је пун камених платоа, распуцалих стијена и дубоких јама, а планину, уз сивило кречњака, испуњава и зелена боја густих шума. Масив захвата преко 400 ха, простире се на територији три државе и пет општина. На Орјену се налази највиши врх на Јужном Јадрану – Велики Кабао (1895 м.н.в.), као и локалитет који слови за најзанимљивији детаљ приморских Динарида, фантастична формацију гео-насљеђа - 300 метара висока литица Субриног амфитеатра. Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. Према предању, за лијепог времена Орјен се види са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане он био источни навигациони оријентир - лат. „ориенсентис“ значи дизати се, расти, излазити. Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз, Орјен. Планинарење на Орјену јавља се као рекреација и спорт постепено током аустроугарске владавине овим крајем, а као засебна активност након након Првог свјетског рата. Остао је забиљежен долазак престолонасљедника, принца Рудолфа Хабзбурга, који је као планинар и као пасионирани орнитолог током приватне посјете изашао на врх Орјен. Данас херцегновско залеђе посједује веома разуђену и квалитетну мрежу маркираних планинских стаза, што планинарских, што шетачких, највећим дијелом смјештених у оквиру Парка природе Орјен.
Орјен - фото ТОХН
Најпознатије излетиште у залеђу Новог је село Врбањ. На Врбању се налази и авантуристички парк, направљен у буковој шуми, поштујући све стандарде заштите животне средине и користећи само природне материјале. Парк је смјештен на 1100 м надморске висине и један је од најсавременијих адреналинских паркова у региону. На седам хиљада квадратних метара налази се пет полигона са 44 елемента и 200 метара дугачким зип-лајном. Полигони су подијељени по категоријама – од најлакшег, прилагођеног за дјецу од 6 година, до најкомпликованијег, прилагођеног мало спретнијим и искуснијим корисницима. У оквиру парка се налази и уређена зона за одмор и рекреацију.
Орјен, Врбањ, авантуристички парк
На 1160 м.н.в, око 15 километара од Херцег Новог, налази се планинарски дом „За Вратлом“, којим газдује Планинарски клуб „Субра“. Објекат је капацитета 50 лежаја, са водом и струјом, а од дома маркиране стазе воде према неким од најатрактивнијих дестинација на масиву.
Орјен, Орјенски ђир - фото Вук Илић
Атрактивно одредиште је и село Жлијеби, до којег, уз асфалтни пут, води и стари серпентински пјешачки пут, са мноштвом прекрасних видиковаца. Серпентине и село спаја исто градитељско насљеђе и исти локални седиментни камен, од кога се некада све радило и то без везивног материјала: од међа и путева, до кућа и кровова.
Жлијеби - фото Звездана Кујовић
Више информација о Парку природе Орјен можете наћи на: https://orjen.me
89 цркава херцегновске општине
Детаљи
На подручју Општине Херцег-Нови има 99 црквених објетака, и то 74 православних и 14 римо-католичких, као и 11 рушевина. Ови сакрални објекти налазе се у дванаест српско-православних црквених општина, два српско-православна манастира и три римокатоличке жупе.
Mапа локација цркава херцегновске општине
1. Св. Никола у Крушевицама, 18. вијек. Предање говори о старијој цркви недалеко од садашње. Обновљена у 18. вијеку.
2. Св. Петка у Мокринама – Петијевићи, 17. вијек. По предању је подигнута на темељима старије цркве.
3. Св. Варвара у Мокринама, Гојковићи, 17 вијек. Обновљена 1849. године. Мокрине се први пут спомињу 1336. године у Которском архиву.
4. Св. Василије Острошки, Мокрине, Сврчуге, 1726.
5. Св. Ђорђе Мокрине, Лазаревићи, почетак 18. в.
6. Св. Госпођа, Пријевор. По предању веома стара, 17. вијек. Обновљена 1875. године.
7. Св. Стефан, Суторина (Шћепановићи), 17-18. вијек.
8. Св. Госпођа, Мојдеж (Брајевићи), 1701. године.
9. Св. Спас (или Св. Вознесења Христовог), Мојдеж, 1771. године.
10. Св. Јован, Суторина (Рајевићи). Предање говори о 12. вијеку, обновљена 1721. године. Сачувани стећци са уклесаним фигурама.
11. Св. Никола, Суторина (Лучићи), 17-19. вијек.
12. Св. Неђеља, Мојдеж (Потпланина), почетак 16. вијека. Обновљена 1891. год.
13. Св. Ђорђе, Суторина (Ћенич), 1650. г. Обновљена 1875. године.
14. Св. Преображеније, Игало (Суторина), 1875.
15. Св. Илија (Илијина Кита), Жвиње, 1600. година. По предању много старија.
16. Св. Ђорђе, Суторина, Жвиње, 17. вијек.
17. Св. Часног крста. Мокрине (Црљено Брдо). 17. вијек.
18. Св. Илија, Мокрине, 1704. године. Предање говори да је постојала старија црква на Црљеном Брду.
19. Св. Тројица, Ратишевина, 18. вијек. Била је некада у оквиру манастира Подпланина, којег је уништила француска експедиција 1806. године.
20. Св. Никола, Камено, 1701. године. Мјесто се први пут помиње у которским документима 1335. године.
21. Св. Стефан, Камено, 1702. Обновљена 1787.
22. Св. Јован. Камено. Обновљена 1805. г. на старијим темељима.
23. Св. Тома, Требесин, 1778. године. Поред остатака много старије цркве Св. Петра.
24. Св. Стефан, Сушћепан, обновљена у 19. вијеку. Темељи из 9-10 вијека.
25. Св. Ђорђе, Херцег-Нови, Топла. Из 1688. године.
26. Св. Спас, Херцег-Нови, Топла, 1713. Обновљена 1864. Центар Топаљске комунитади 17013-1797.
27. Самостан Св. Антона, Херцег-Нови, 17-18. вијек.
28. Св. Леополд, Херцег-Нови, 17-18. вијек. Ранији назив цркве Св. Марија, односно Св. Фрањо.
29. Св. Арханђел Михаило, Херцег Нови, 20. вијек.
30. Св. Јероним, Херцег-Нови. 17-19. вијек.
31. Св. Ана, Херцег-Нови, Савина. 16. вијек, обновљена у 20. вијеку.
32. Св. Сава, Херцег-Нови, Савина. 15. вијек. На темељима касноантичке архитектуре.
33. Мала црква Успења Богородице, Херцег-Нови, Савина. 15. вијек. На темељима цркве из 1030. године.
34. Св. Сергије и Вакх, Поди, 15. вијек. Предање говори да је старија, 8. вијек.
35. Св. Арханђел Михаило, Поди (Брајковина), 17. вијек. По предању врло стара.
36. Св. Никола, Жлијеби, 17. вијек. Црква је у обнављању задржала изворни кров од камених плоча.
37. Св. Стефан, Сасовићи, Кути, 1687. године. Ранија врло стара црква, била је ван порте и садашњег гробља, гдје се спомиње сахрањивање још из старе Жупе Драгачевице.
38. Св. Роко, Мељине. 1730. године. Мељине се први пут спомиње у дубровачким документима 1326. године као лука Жупе Драгачевица.
39. Св. Андрија, Кути. 15. вијек. Темељи из 11. вијека.
40. Св. Госпођа, Кути. 15. вијек. Предање говори о години 1050., старо парохијско гробље и да је грађена у вријеме Сарацена – 9. вијек.
41. Св, Тројица, Кути. 1726. године. Има археолошких индиција о старијој цркви.
42. Св. Илија, Ластва, Кути. 18. вијек. Посједује стећак са именом фамилије Вукосављевић.
43. Св. Ђорђе, Кути, Глоговик. 1690. године. Предање говори о старијој цркви, са веома старим гробљем и са двије гробнице са представама соларног диска.
44. Св. Василије Острошки, Кумбро. 19. вијек.
45. Св. Неђеља, Кумбор. 19-17. вијек.
46. Св. Покров Богородице, Кумбор. 17. вијек. Предање говори о 15. вијеку.
47. Св. Симеон, Ђеновићи. 16. вијек. Старо архаично гробље.
48. Св. Ђорђе, Убли. 17-18. вијек. Старо парохијско гробље.
49. Св. Госпођа, Убли. 14-18. вијек. У близини некропола – стећака.
50. Св. Никола, Бјелске Крушевице, Репаји. 16-18. вијек.
51. Св. Стефан, Ђеновић. 1870.
52. Св. Спиридон, Ђеновић. 1870-1910. године.
53. Св. Никола, Ђеновић. 16-17.вијек.
54. Св. Јован Претеча, Калимож, Бјелске Крушевице. 17. вијек. Предање говори о 15. вијеку. Калимож долази од грчке ријечи Калимог – табор, збијег, а извор у близини назива се Калинаос – лијепа вода.
55. Св. Врачи, Бијела. 18. вијек.
56. Св. Никола, Баошић. По предању из 16. вијека. Обновљена у 18. вијеку.
57. Св. Јеремија, Бјелске Крушевице. 17. вијек.
58. Св. Арханђел Михаило, Бјелске Крушевице. 16. вијек. Обновљена у 19. вијеку.
59. Риза Богородице, Бијела. Подигнута у 19. вијеку на темељима цркве из 12. вијека.
60. Св. Петра, Бијела, (Клин – на брду). 1783. године.
61. Св. Текла, Бјелске Крушевице. 1400. године, обновљена у 20. вијеку.
62. Св. Госпођа, Бијела, 18. вијек.
63. Св. Петар, Бијела. На темељима цркве из 9. вијека, обновљена у 15. и у 18. вијеку.
64. Св. Ана, Ђурићи, Каменари. 16-17. вијек.
65. Госпа од Розарија, Каменари. 19. вијек.
66. Св. Неђеља, Каменари, Јошица. 19. вијек. На темељима старије цркве.
67. Св. Никола, Каменари. 18. вијек.
68. Св. Ана, Каменару. 19. вијек.
69. Св. Госпођа од Кармела, Луштица, Росе. 18. вијек.
70. Св. Тројица, Луштица, Росе. 17. вијек.
71. Св. Пантелејмон, Луштица, Клинци. 17-18. вијек.
72. Св. Харитон, Луштица, Клинци. 16-17. вијек.
73. Св. Трипун, Луштица, Клинци. 16-18. вијек.
74. Св. Сава, Луштица, Клинци. 1800. године. Назив мјеста су Клинци добили по презимену клинчићи из 14. вијека – Твртковог доба.
75. Св. Арханђел Михаило, Луштица, Клинци. 1670. године. У њој је сачуван триод у коме се спомиње Стефан ’’од Скадра’’, тј. Венецујански штампар Срефан скадарник.
76. Св. Петка, Луштица, Мркови. 1600. године.
77. Комплекс манастира Св. Ваведења, Луштица, Мириште, острво Жањице. 15-16. вијек.
78. Св. Трипун, Луштица, Мркови. 20. вијек. Предање говори о старијој цркви.
79. Св. Лазар, Луштица, Мркови. 1600. године.
80. Св. Јован, Луштица, Жањице – Маровићи, 19. вијек. На темељима касноантичке базилике.
81. Св. Неђеља, Луштица, Забрђе, Мендегаји. 17-18. вијек.
82. Св. Андрија, Луштица, Забрђе, Митровићи. 18. вијек.
83. Св. Госпођа, Луштица, Забрђе, Тројановићи. 1783. година.
84. Св. Госпођа, Луштица, Радовановићи. 1787. година.
85. Св. Георгије, Луштица, Радовановићи. 16-17. вијек.
86. Св. Никола, Луштица, Радовановићи. 15-17. вијек.
87. Св. Петар и Павле, Луштица, Бргули. 15-16. вијек.
88. Св. Вартоломеј, Луштица, Бргули, Мардари. 15. вијек.
89. Велика црква Успења Богородице, Манастир Савина. 177-1799. године, са малом црквом Успења Богородице, конаком и Ризницом.
Списак и мапа цркава преузет је из књиге "Херцег-Нови: 22 саге о културном благу" Лазара Сеферовића
- Протокол о сарадњи између општина територијалног пакта НОРД БАРЕЗЕ ОФАНТИНО, 03. децембар 1999. године
Културно-историјске знаменитости
Детаљи
На раскрсници истока и запада, Херцег Нови је током историјских преплитања био изложен утицајима различитих култура и вјера, што је, довело до данашње, јединствене синтезе различитих стилова. Током бурне историје, као да су се људи непрестано такмичили са природом у стварању непролазних љепота. На тлу града смjењивале су се цивилизације, остављајући за собом дубок траг на његов изглед и допринос непроцјењивом културном и историјском богатству.
Сат кула
Сат кула (Сахат кула, Тора) представља један од симбола Херцег Новог, који се налази и на градском грбу. Изграђена је са западне стране Горњег града 1667. године, на наредбу султана Махмуда. Торањ висок 16 метара представљао је током турске владавине главна градска врата.
Фото: Вук Илић
У унутрашњем пролазу налази се скулптура Мајке Богородице, направљена од изгорелог дрвета, за чији настанак се везује ова легенда: Током борби између Млечана и Турака 1687. године, три становника Пераста су нашла склониште иза маслиновог дрвета. Топовско ђуле је погодило дрво које је им је пружило заштиту, а они су се заклели да ће у знак захвалности направити скулптуру Мајке Богородице користећи изгорело дрво.
Звоно које и данас стоји на Тори је руска царица Kатарина Друга донирала као поклон становницима Херцег Новог 1753. године.
Стари градски сат је 1995. године замијењен са новим, електричним, који је град добио од Земуна, града побратима Херцег Новог.
На зиду куле, крај улазних врата, налази се спомен обиљежје оснивачу града, Твртку Првом Котроманићу, која је постављена у 1982. године, у част 600. година од оснивања града, а обновљена 2021. године.
На улазу, са лијеве стране, налази се спомен плоча у знак захвалности војницима Десете херцеговачке бригаде, који су ослободили град 28. октобра 1944. године.
Форте маре
Једно од значајних утврђења која су током историје контролисала прилаз граду је тврђава Форте маре. Фортификациони објекат на улазу у Бококоторски залив, у јужном дијелу Старог града, чувао је прилаз са морске стране.
Фото: Радио телевизија Херцег Нови, Немања Ристић
Форте маре представља зачетак средњовјековног града, који је основао босански краљ Твртко Први Котроманић 1382. године. Годинама касније тврђава је дограђивана и њен изглед мијењан. Из најстаријег, босанског периода, данас је остао сачуван један дио зида на југоисточном углу и узано високо степениште при дну источног бедема. Најозбиљнију реконструкцију утврђење је претпрјело у вријеме турске доминације, када је добило данашње габарите и висину зидова са одбрамбеном круном и отворима за топове. Нема сумње да су Турци пуну пажњу посветили јачању одбрамбене моћи тврђаве, увиђајући њен стратешки значај. Претпоставља се да су најобимнији радови изведени послије 1542. године, када се помиње као “јака кула” или “кула Абас-паше”.
Даље радове извели су Млечани почетком 18. вијека, током чије владавине је утврђен и данашњи назив. Током млетачке управе ова тврђава је донекле изгубила одбрамбени значај, будући да је ту функцију преузела Шпањола. Аустријанцима, који су рестаурирали Форте маре, дугујемо њен данашњи изглед. Извели су низ надградњи, посебно у горњим дијеловима, како би је боље укључили у одбрану улаза у залив. Тада је адаптиран дио простора за постављање топова и преправљен сјеверни улаз. Током аустроугарске владавине тврђава је кориштена као центар војне комуникације.
Kао јединствен примјер грађевинског континуитета, почев од босанског периода до аустроугарских интервенција које су јој дале данашњи изглед, тврђава посједује изузетну архитектонску вриједност. Занимљива је чињеница да је током рестаурације 1833. године први пут у Аустроугарском царству кориштен цемент као материјал на улазу, а када је утврђено да не пропушта воду употребљаван је и за фасаде у Старом граду. Kао везивно средство у грађевинарству почео се шире употребљавати тек педесетак година касније.
У новије вријеме утврђење је конструктивно санирано, а дио је током шездесетих година преуређен за потребе љетњег биоскопа, те Форте маре први пут у историји добија другачију функцију. Са тврђаве се пружа спектакуларан поглед на улаз у Бококоторски залив, градску луку, Игало и Стари град. Више од шест деценија на тврђави се организују филмске пројекције под звјезданим небом, као и различите културно-умјетничке манифестације.
Канли кула
Kанли кула, или у преводу са турског крвава кула, која се налази на крајњој сјеверној тачки Старог града, изграђена је у 16. вијеку, а осим одбрамбене имала је и функцију затвора.
Фото: Милош Самарџић
Тачно вријеме изградње је непознато, али будући да се тврђава први пут у писаним документима помиње 1664. године у путописима Евлије Челебије, претпоставља се да је изградња њеног нуклеуса започета након краће доминације Шпанаца Херцег Новим (1538-1539). Да је Kанли кула грађена дијелом и од неке друге, вјероватно хуманитарне грађевине, утврђено је проналаском надвратника са дијелом латинског назива “про паце”.
Даљи развој текао је дужи временски период, па се у континуитету градње и примјени изворних архитектонских израза карактеристичних за одређене периоде јасно огледа архитектонски значај грађевине. Иако је дјело турских градитеља и представља архитектуру аутентичну за доба њихове владавине, и сви будући владари су оставили трагове, па су данас у појединим сегментима тврђаве видљиви и млетачки и аустроугарски систем изградње.
Посебно је занимљива цистијерна, која је временом претворена у затворску ћелију. На зидовима су уочљиви цртежи затвореника, галије, рибе, грбови, крстови, као и имена и датуми. Будући да су нацртане галије блиске типу који је Турска користила током 16. и 17. вијека, вјероватно је да је цистијерна у тамницу претворена рано и да су је Турци до краја владавине користили за те сврхе.
Данас једна од омиљених дестинација туриста који посјете Херцег Нови, добила је функцију љетње позорнице која прима преко 1.500 гледалаца, што је Канли кули донијело титулу једне од најљепших отворених позорница на Јадрану.
Шпањола
По преузимању власти од стране Турака, Шпанци су за вријеме своје кратке, једногодишње владавине, обнављали градске тврђаве и куле. Oни су 1538. године изградили утврђење Шпањола, како га назива домицилно становништво, иако у писаним траговима (картама и гравирима), стоји назив „Горњи град“.
Фото: Вук Илић
Само годину дана након тога, Турци су поново освојили град. Данашњи изглед тврђаве везан је за период друге владавине Турака, од 1548. године, када су Турци порушили мању тврђаву и изградили нову, али име Шпањола се задржало до данас.
О изградњи тврђаве од стране Турака свједочи орјентална архитектура и натпис над улазом. Ово је фортификација са огромним зидинама и четири циркуларна бастиона на сваком углу. Главни улаз је на источној страни и обезбјеђен вањским зидом, док је јужна страна окренута мору.
Шпањола је с временом претрпјела више модификација, прво од стране Млечана, а потом и Аустроугара. Имала је карактер дефанзивне тврђаве све до почетка 20. Вијека, када је у Другом свјетском рату коришћена као затвор.
Шпањола се налази на брежуљку Бајер, на сјеверозападној страни града, на надморској висини од око 170 метара. Са тврђаве се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив.
Цитадела
Тврђава Цитадела (Мацел, Мецалуна) саграђена је за вријеме Млетачке владавине на самој обали, тако да су јој јужне зидине у мору.
Фото: Милош Самарџић
Цитадела је 1702. године повезана јаким зидом са Доњим градом, о чему свједочи натпис који је постављен близу капуцинског самостана (данашња црква Светог Леополда). Цитадела је, са тврђавом Форте маре, имала одбрамбени карактер, као тврђава при мору. У њеном саставу је и камени мост изнад данашњег Шеталишта пет Даница.
Цитадела је страдала за вријеме последњег земљотреса, 1979. године, а остаци зидина данас се налазе на дијелу обале и у мору.
Мамула и Арза
Утврда Мамула изграђена је на малом острву Ластавица, на улазу у Бококоторски залив, удаљеном од Херцег Новог 3,4 наутичке миље. Кружног је облика, пречника око 200 метара и представља једну од највећих и најбоље очуваних аустријских фортификација на Јадрану.
Фото: Милош Самарџић
Име је добила по аустријском генералу и намјеснику Далмације Лазару Мамули, који је изградио ово утврђење средином 19. вијека. Тврђаву, која је била пројектована за војне операције, Аустроугарска је подигла као један од важнијих фортификационих објеката који је штитио улаз у Бококоторски залив. Према оцјенама зналаца, ово утврђење представља ремек дјело војног неимарства.
Заједно са осталим фотификационим објектима залива била је преузета од ратне морнарице Краљевине Југославије и чинила је дио обалне одбране у периоду између два свјетска рата.
Због свог изолованог положаја, тврђава је у оба свјетска рата коришћена као затвор, о чему говори текст на спомен плочи од црног мермера која је постављена са десне стране улаза. Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата у Првом и Другом свјетском рату, а у Другом свјетском рату и логора у који су затварани становници са територије Боке которске и источне Херцеговине.
Улаз у тврђаву формиран је на сјевероисточном дијелу и до њега се долази преко покретног моста, који је премошћавао релативно широк ров, док је са преосталих страна свијета њена обала стрма и неприступачна. Читав комплекс тврђаве изграђен је од крупних, фино тесаних камених квадера, једнаке величине, сложених у правилне хоризонталне редове. Положај и сам облик тврђаве прате конфигурацију острва.
Заједно са Мамулом, тврђава Арза припада фортификацијском систему одбране Боке которске. Ову утврду је изградила Аустроугарска монархија око 1850. године, како би ојачала бедем који је бранио улаз у залив. Утврда Арза смјештена је на истоименом рту, на полуострву Луштица, једну наутичку миљу источно од тврђаве Мамула.
Градски музеј „Мирко Комненовић“
Мирко Kомненовић, дугогодишњи градоначелник Херцег Новог, министар у Влади Kраљевине Југославије и добротвор, оставио је тестаментом кућу граду, са жељом да у њој буде основан Градски музеј. Kућа у којој је смјештен Музеј саграђена је крајем 18. вијека у необарокном стилу. Музеј је основан 1949. године, а отворен за јавност 28.10.1953. године.
Градски музеј је комплексног типа, и садржи неколико збирки: Археолошка збирка (одјељење за праисторију, одјељење античке археологије са подморском археологијом и одјељење раног средњег вијека са лапидаријумом), Историјска збирка, Умјетничка збирка (збирка савремене умјетности и збирка икона) и Етнолошка збирка (градска и сеоска).
Археолошка збирка Музеја провешће вас кроз далеку историју Херцег Новог: од станишта најранијих носилаца источнојадранских праисторијских култура, преко илирских племена, античког периода, до раног средњег вијека о којем свједочи, између осталог, парапетна плоча и дијелови олтарске преграде из цркве Св. Томе у Kутима из 11. вијека, као врхунац прероманичке декоративне умјетности.
Кроз Историјску збирку се можете упознати са збивањима од оснивања Херцег Новог 1382. године до 20. вијека, тачније са: босанским, турским и млетачким периодом, владавином Француске, Русије и Аустроугарске, као и фотографијама из доба НОР-а.
У Етнолошкој збирци представљен је начин живота у граду и на селу с краја 19. и почетка 20. вијека. Један од најзначајнијих експоната је радни сто Мирка Kомненовића, на којем су предмети из поморске збирке предака Kомненовића.
Музеј посједује и Збирку икона, од којих се истичу оне рађене стилом бококоторске иконографске школе Рафаиловић - Димитријевић, као и руске и грчке иконе.
Посјетиоцима Градског музеја поглед плијени и ботаничка башта са биљкама из свих крајева свијета, које су поморци из наших крајева доносили са својих путовања како би оплемењивали Херцег Нови.
Музеј је данас дио градске јавне установе културе, заједно са галеријом „Јосип Бепо Бенковић“ и „Домом старог капетана Штумбергера“ који се налази у Баошићима. Више информација на: https://www.mighn.me/
Манастир Савина
Kомплекс манастира Савина састоји се од двије цркве посвећене Успењу Богородице, манастирског конака са ризницом и цркве Св. Саве, издвојене на оближњем брежуљку.
Фото: Милош Самарџић
Над вратима мале цркве Успења Богородице, са унутрашње стране је фреско-натпис из 1831. године, гдје се као година настанка ове цркве помиње 1030. година, али се по стилским карактеристикама сматра вјероватнијим да црква потиче из времена Kосача. На унутрашњим зидовима откривено је неколико слојева фреско-сликарства, а најстарији је пронађен испод слоја фресака из 1565. године. Иконостас је састављен од више дјелова из разних епоха.
Велику цркву Успења Богородице градио је од 1777. до 1799. године корчулански мајстор Никола Форетић. Сачувана документа говоре да је током првих осам година у изградњи учествовало 8.454 радника. У архитектонском смислу црква је мјешавина стилова од византијског, преко романо–грчког, до барокног и представља прави примјер успјешног споја источне и западне културе.
У манастирској ризници се налазе изузетно вриједни експонати, међу којима: кристални крст Св. Саве из 13. вијека, кивот манастира Тврдош из 1615. године, плаштаница из 1642. године, сребрна петохљебница из 1648. године, путир из 1650. године, јеванђеље из 1685. године, јединствен портрет руског цара Петра Великог, као и низ резбарених и богато украшених ручних и пријестоних крстова. Манастир чува и икону Мајке Божије, звану Савинска Богородица, коју побожан народ, без разлике у вјери, сматра чудотворном. Велики број вриједних књига и докумената налази се у манастирској библиотеци.
Црква Св. Саве смјештена је на брежуљку изнад конака. Предање каже да је саградио Свети Сава у 13. вијеку. По њему је и манастир добио име, као и цијело мјесто у којем се налази. Око цркве је порта и невелико гробље са познатим видиковцем и погледом на манастир и Боку, чак до Ловћена.
Манастирском комплексу припада и црква Веведење Пресвете Богородице из 19. вијека, која се налази на острвцету у непосредној близини увале Жањиц, на Луштици.
Уз савински комплекс, Херцег Нови и његова околина обилују сакралним споменицима и црквама који се истичу својом архитектонском вриједношћу, историјским значајем и љепотом. Треба поменути остатке архитектонске пластике цркве Св. Петра у Бијелој који припадају раздобљу од 9. до 11. вијека, парапетну плочу цркве Св. Томе у Кутима из 11. вијека, цркву Ризе Богородице у Бијелој која представља значајан комплекс у фреско-сликарству, као и цркву Св. Стефана у Сушћепану изграђену за вријеме Твртка или Херцег Стјепана, уз чије бочне зидове су уграђена два грифона, који спадају у најљепше примјерке архитектуре преромантичког стила. Црква Св. Ђорђа на Топлој изграђена је у 17. вијеку, након заузимања града од стране Млечана, а данас чува изузетно вриједну и ријетку италско-критску кружну икону Св. Петра и Павла. Тик уз њу је у 18. вијеку изграђена црква Св. Вaзнесења Христовог, чија је унутрашњост богато украшена даровима знаменитих људи. На једном од најљепших видиковаца града налази се католичка црква Св. Ане из 16. вијека, саграђена на темељима православне цркве Св. Петке коју cу Турци срушили 1483. године. У западном дјелу града, непосредно уз самостан из 17. вијека дозидана је црква Св. Антона.
Црква Светог Арханђела Михаила
У центру херцегновског Старог града, на Тргу Херцега Стефана или популарно Белависти, налази се црква Св. Арханђела Михаила из 19. вијека. По својој архитектонској и амбијенталној складности, те умјетничкој изради, овај храм, иако навелик, спада међу најљепше у Црној Гори.
Фото: Милош Самарџић
Изградња цркве је почела 1883. године, а дизајнирана је од стране Милана Kарловца. Градња је довршена и црква освештана 1911. године.
Црква Св. Арханђела Михаила има облик грчког крста, са свим једнаким странама. Направљена је од финих клесаних блокова са Kорчуле. Својом општом просторном концепцијом византијског стила, украсним елементима романо-готичке и исламске реминисценције, ова грађевина еклектичког духа представља изузетно успјешан и маштовит спој стилова и једна је од љепших цркава на овом подручју. Иконостас од бијелог и италијанског мермера израдио је мајстор Билинић из Сплита, а иконе осликао чешки сликар Фрањо Циглар.
Црква Светог Јеронима
На Тргу Мића Павловића, у Старом граду, налази се католичка парохијска црква Св. Јеронима из 17. вијека, са изузетно вриједном ризницом умјетничких дјела.
Фото: Радио телевизија Херцег Нови, Немања Ристић
1688. године почела је изградња цркве која је посвећена заштитнику града Светом Јерониму. Стара католичка црква је срушена у 19. вијеку, а на њеном мјесту 1856. године изграђена она која постоји и данас.
Ризница цркве Светог Јеронима друга је највриједнија у Херцег Новом, одмах послије ризнице манастира Савина. У њој се чува изузетно дјело чувеног иконописца Трипа Kокоље, икона Свете Ане урађена на дрвету. На главном црквеном олтару налази се икона Богородице са свецима и погледом на Горњи град и брдо гдје су подигнуте цркве Свете Ане и Свете Петке.
Црква Светог Леополда
Поред цркве Св. Јеронима налази се црква Св. Леополда Мандића из 17. вијека.
Фото: Милош Самарџић
Ова католичка црква је направљена по наредби Јеронима Kорнера, 1688. године, одмах након окупације града од стране Млечана. Оригинално је била посвећена Светој Богородици, а касније Светом Фрању. Цркву су служили фратри-капуцини, два свештеника и два монаха изабрани због својих заслуга током рата са Турцима. У непосредној близини је подигнута управа војне болнице у којој су капуцини обављали службу, а радила је и школа за младе.
Данас је црква посвећена Светом Леополду Мандићу (1866-1942) који је рођен у Херцег Новом, 1882. године је приступио у капуцинско сјемениште и посветио свој живот вјери. Његово крштено име је било Богдан, а Херцег Нови је напустио са 16 година и отишао у Падову у Италију, гдје је 52 године служио као свештеник. Леополд Мандић је проглашен свецем 1983. године. Дан цркве је 12. мај, дан рођења Леополда Мандића.
Његошева школа
Године 1813, исте када се родио Петар Други Петровић Његош, јеромонах савински Јосиф Троповић обновио је рад топаљске школе у оквиру цркве Светог Вазнесења Господњег (Светог Спаса) на Топлој. Она се у архивској грађи називала „школа просвјешченија“, а према књигама инвентара и рачуна из тог периода, постојала је још прије 1788. године.
Фото: Срђан Марловић
Школа је свој врхунац имала под руководством јеромонаха Троповића, а њен најзнаменитији ђак био је Петар Други Петровић Његош.
Значај рада ове школе је засигурно у том времену био познат, када је и Свети Петар Цетињски као архијереј, поклонио повјерење за образовање свог синовца, Петра Другог Петровића Његоша, узорном учитељу Јосифу Троповићу, тадашњем пароху топаљском и калуђеру савинском. Његош је под руковођењем свог првог учитеља стицао основна знања из италијанског језика, математике, црквено-словенског језика и црквеног појања. Претпоставља се да су прве школе, које је Његош основао тридесетих година 19. вијека на Цетињу и у Добрском селу, рађене по угледу на ову коју је сам владика похађао на Топлој.
Објекат који данас зовемо „Његошева школа“ обновљен је у сусрет обиљежавању 300. година од оснивања Топаљске комунитади, претече данашње општинске управе, и отворен за јавност 2018. године.
Поставка изложбених предмета обновљеног објекта и музеја „Његошева школа“ везује се за историјат школе при цркви Св. Спаса, као и за личност Јосифа Троповића, са акцентом на период у којем је Његош похађао школу на Топлој. С обзиром на тематику, сав изложени материјал временски је омеђен од краја 18. до првих деценија 19. вијека. Поставка укључује и одређен број предмета, различитих докумената и ликовних представа који су у то време били основни уџбеници.
Кућа нобеловца Ива Андрића
Једина кућа коју је књижевник Иво Андрић за живота саздао налази се у Херцег Новом. Грађена је од 1962. до 1963. године, према пројекту београдског архитекте и сликара Војислава Ђокића. Нобеловац је са супругом Милицом Бабић живио у њој од 1963. до 1968. године.
Фото: Милош Самарџић
Пет година Андрићевог херцегновског живота биле су испуњене спокојем и срећом, о чему свједоче цитати: „Kад седим пред кућом, ја имам пред собом видик који изгледа као да га је бирао неки љубитељ природних лепота а не игра случаја“; „Мени је било лепо у Херцег Новом. За ведрих дана, са балкона своје куће често сам гледао и размишљао о црногорском владици. О Боку Kоторску отимали су се Млечани, Турци, Шпанци, Руси, Аустријанци... Kако и не би о такву лепоту!“
Ревитализација објекта реализована је у периоду од 2018. до 2020. године, кроз пројекат прекограничне сарадње „Co.Co.Tour“, који је спровела Општина Херцег Нови.
У двије просторије у приземљу представљен је Андрићев живот у Херцег Новомм, кроз фотографије писца на тераси куће и у башти, као и на неким препознатљивим локацијама у граду: Шеталиште 5 Даница, киоск код парка „Бока“, у барци током излета по заливу. Фотографије на спрату, у библиотеци и кабинету, представљају Андрића као књижевника, нобеловца и дипломату.
Дворишни простор преуређен је за потребе одржавања културних манифестација. У дну баште је биста Ива Андрића, рад академског вајара Николе Kоке Јанковића из 1974. године. На основу списка биљака који је саставио сам Андрић, засађене су саднице 51 флорне врсте које су некада красиле ову раскошну башту.
Аутори сталне музејске поставке „Андрићеве новске стазе, лица, предјели“ су кустос Татјана Kорићанац и др Владимир Рогановић, чији текстови из књиге „Андрић у Херцег Новом“ прате фотографије, уз цитате о умјетности, љепоти, мору, животу и људској судбини из Андрићевих „Знакова поред пута“. Изложене су реплике Нобелове дипломе и Нобелове медаље и стилско огледало, једини сачуван оригинални предмет из Андрићеве куће.
Павиљон Градске музике
Павиљон Градске музике подигнут је на остацима бастиона Св. Јеронима, а довршен 1919. године. Темељна обнова павиљона на Kарачи, у језгру Старог града, обављена на стогодишњицу његовог постојања 2019-20. године, а подразумијевала је комплексне радове, ревитализацију и афирмацију објекта и свих његових историјских слојева.
Фото: Срђан Марловић
Сложеним интервенцијама дошло се до података о изворним елементима појединих дијелова ентеријера, од којих се може издвојити расвјета од бохемијског кристала, која је сада обновљена у изворном духу из 1935. године, и то ангажовањем истог произвођача.
Сви радови на фасади и у унутрашњости објекта из аустроугарског периода изведени су уз потпуно поштовање правила архитектонско-конзерваторске струке и у сталној сарадњи са Управом за заштиту културних добара. Сарадник на пројекту био је архитекта и конзерватор из Херцег Новог, Срђан Марловић, који је за обнову Павиљона Градске музике добио награду на Салону архитектуре Црне Горе.
Адаптацијом је Херцег Нови добио објекат од изузетног историјског и културног значаја за град, а Градска музика након више од 130 година постојања просторије за рад достојне традиције и значаја овог, најстаријег удружења у граду.
Титова вила „Галеб“
Окружена богатом боровом шумом, у оквиру комплекса Института Игало, Титова вила „Галеб“ позиционирана је тако да пружа прелијеп поглед на улаз у Бококоторски залив. Представља једну од луксузних вила које су изграђене за доживотног предсједника СФРЈ, Јосипа Броза Тита. Разлог за њену изградњу било је Титово лијечење у Институту, које је било толико ефикасно да је донијета одлука о градњи виле у близини ове бање.
Фото: Институт Игало
Вила је изграђена 1976. године и цијели процес је трајао само шест мјесеци. Има четири нивоа, 137 соба и површину од 5.500 квадратних метара. Вила је дизајнирана за боравак око 30 гостију, са опцијом коришћења медицинских и рехабилитационих објеката. Предсједник Тито је у званичној посјети боравио четири пута, а његова жена Јованка једном.
Данас вилу „Галеб“ можете посјетити туристички и обићи просторије у којима су Тито и његови сарадници одржавали састанке, гледали филмове, затим Титов и Јованкин апартман који су најекслузивнији дјелови виле, као и апартмане у којима су одсједали Титови гости и блиски сарадници. Многима најинтересантнији дио је атомско склониште, саграђено у случају изненадног почетка рата. Испод виле се налази парк површине више од 75.000 квадратних метара.
.jpg "Click to enlarge image 01 Praznik mimoze (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 01 Praznik mimoze (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 01 Praznik mimoze (3).jpg")
.JPG "Click to enlarge image 02 HAPS 2025 (2).JPG")
.jpg "Click to enlarge image 03 Djeciji karneval 2025 (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 03 Djeciji karneval 2025 (2).jpg")
.JPG "Click to enlarge image 04 Dani muzike (1).JPG")
.jpg "Click to enlarge image 04 Dani muzike (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 05 Operosa (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 05 Operosa (2).jpg")
.jpeg "Click to enlarge image 06 Trg od knjige 2025 (1).jpeg")
.jpeg "Click to enlarge image 06 Trg od knjige 2025 (2).jpeg")
.jpg "Click to enlarge image 07 Roots Revival (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 07 Roots Revival (2).jpg")
.JPG "Click to enlarge image 09 GASF 2025 (1).JPG")
.jpg "Click to enlarge image 09 GASF 2025 (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 10 Filmski (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 10 Filmski (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 10 Filmski (3).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 10 Filmski (4).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 11 Jazz Bay Festival (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 11 Jazz Bay Festival (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 12 HSF (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 12 HSF (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 12 HSF (3).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 13 Festival klapa (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 13 Festival klapa (2).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 14 Festival horova (1).jpg")
.jpg "Click to enlarge image 14 Festival horova (2).jpg")
